Моја браћа Давид и Голијат

Прастари рукопис, пронађен у Цариграду, објашњава градњу Соломоновог Храма и постање Израиљевог царства. Ко је покушавао да да свој печат на изградњу Храма, да ли су се политика и мистика преплитале да створе тајну која вековима није била откривена и какву улогу су у томе имали јудејски свештеници?

***

Штиво за посрнуле душе
(извод из рецензије)

Дело oца Владислава Радујковића, својом поруком, обзнањује свест о старозаветним истинама, из којих духовност пророка у читаоцу буди најскривеније гнездо утихлих и замрлих сазнања о Творцу, као основи свега постојећег и непостојећег.

Дело се чита у даху. Али не само једанпут. Будући крцато историјским чињеницама, супротностима, које су његовим насловом детерминисане (Моја браћа Давид и Голијат), као и сажетошћу текста, оно представља питко штиво за посрнуле душе наше, које су баш у том посрнућу најбоље тло да се бар окренемо вечитим вредностима, притајеним или уснулим нашом реалношћу у којој битишемо. У том смислу, текст Оца Владислава има и свој едукативни значај.

Читајући овај текст у рукопису, схватио сам да ће његово објављивање представљати не мали допринос свеукупној српској књижевности.

Др Милутин Србљак, књижевник

БИОГРАФИЈА АУТОРА

Владислав Радујковић рођен је 1973. године у Бања Луци. Завршио је Богословију и Теолошки факултет (1999. године) у Београду. Исте године рукоположен је и 8 година службује у бањалучкој Саборној цркви, где је имао задужења: рад са децом и омладином, те представљање Цркве у штампаним и електронским медијима у Републици Српској.

Значајан допринос дао је у саветодавном раду при Катихетском одбору (при министарству Просвете РС) за издавање уџбеника веронауке, а једно време је предавао у Богословији у манастиру Крка.

Као солиста СПД „Јединство“ учествовао је у хорским свечаностима у РС, Србији и Европи, за шта је добио низ признања и награда. Иза себе је оставио више музичких записа.

Владислав је 2000. године основао Светосавску омладинску заједницу Епархије бањалучке и водио је у функцији Генералног Секретара, а 2004. покренуо је Светосавски културни клуб.

2005. године у Бања Луци магистрирао је на Факултету пословне економије, смер Комуникологија.
Од 2008. је парохијски свештеник у Њујорку. Као иконограф, оснива FrVlad Digital Hagiography Studio за дизајн црквеног ентеријера.

2013. године прелази на патерсонску парохију у Њу Џерзи, где службује и данас.