Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности

Студија представља докторску дисертацију одбрањену децембра1965. на Филозофском факултету у Београду. Текст је подељен на 7 поглавља. У првом, Биографија Јована Лествичника дати су хронологија живота Лествичника, (рођен пре 579, дошао на Синај са 16. година, био игуман 40 година, умро после 649) – његов живот, култ Ј. Лествичника. У другом делу описан је књижевни рад: Писмо Јовану Раитском, „Лествица“ и „Поука пастиру“, као упутство за руковођење духовним животом у манастиру. Треће поглавље износи доктрину „Лествице“, општи оквири, проблеме зла и светости, класификацију страсти. Четврта целина износи психологију у „Лествици“, док пета анализира композицију (низ од 30 поука) и стил (афористички стил, сликовито обликовање мисли, фигуре метафоре, симбола, параболе). Два последња поглавља односе се на традицију аскетске књижевности у „Лествици, у исхастичкој књижевности, византијској химнографији и старој српској књижевности (списи Светог Саве, Доментијана, Теодосија Хиландарца, Данила Пећког).