Тесла: Србин сам

Нова књига Бранислава Станковића доноси документарно сведочанство о једном, наизглед малом, али суштински важном догађају: одбрани идентитета Николе Тесле у академској јавности почетком 20. века. Повод је предавање професора Хермана Еберта у Минхену, на ком је Тесла погрешно представљен као Мађар, и реакција двојице српских студената који су то јавно и аргументовано оспорили. У завршној речи самог професора стоји: „Народ који не да да пропадају његови велики људи, ни сам не може пропасти“. Овај текст постаће симбол ширег питања односа према културном и научном наслеђу. Ово је књига о Тесли, али и о поштовању, памћењу и одговорности према сопственој историји. Као што сте, господо, чули, Теслин отац, Милутин Тесла, био је српски свештеник, мати му Ђука, такође је из српске свештеничке породице; у Теслиним жилама тече, дакле, чиста српска крв. Захваљујући се господи на поучењу, не могу да не напоменем: народ који поштује своје велике људе, сам је за поштовање!