Хвалећи Атанасија, хвалићу врлину; једна је и иста ствар – помињати Атанасија и величину врлина, из простог разлога што је он све врлине заједно у себи посведочио, или још боље треба овако рећи: поседује их, јер пред Богом су сви живи који су живели по Божјој вољи, без обзира што су се преселили из овога света; због тога се Бог и назива Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, као Бог живих, а не мртвих…