Ово је један од најпопуларнијих универзитетских уџбеника логике и методологије науке у ХХ веку, дело из којег су училе генерације студената основних и постдипломских студија у САД, а код нас доживљава већ пето издање. На прегледан, разумљив и примерима богато илустрован начин читалац се уводи у најсложеније проблеме традиционалне и савремене логике и коришћења научних метода у разним областима научног истраживања. Овом издању је додата и библиографија радова на српском језику из области које се обрађују у књизи.


САДРЖАЈ

Предговор (Светлана Књазева и Александар Крон), 9
Предговор аутора, 35

I. Предмет логике
§ 1. Логика и вредност сведочанства, 38
§ 2. Потпуно сведочанство или доказ, 40
§ З. Природа логичке импликације, 42
§ 4. Делимично сведочанство или закључивање по вероватноћи, 48
§ 5. Да ли се логика бави речима, мислима или стварима, 51
§ 6. Употреба и примена логике, 56

ПРВИ ДЕО - ФОРМАЛНА ЛОГИКА
II. Анализа cтaвoвa
§1. Шта је став?, 59
§2. Традиционална анализа ставова, 62
§3. Сложени, прости и генерални станови, 75

III. Релације између ставова
§1. Moгyћe логичке релације између ставова, 82
§2. Независни ставови, 86
§3. Еквивалентни ставови, 87
§4. Традиционални квадрат супротности, 95
§5. Супротност ставова уопште, 98

IV. Категорички силогизам
§1. Дефиниција категоричког силогизма, 105
§2. Ентимем, 107
§3. Правила или аксиоме исправности, 107
§4. Опште теореме силогизма, 108
§5. Фигуре и модуси силогизмa, 110
§6. Специјалне теореме и исправни модуси прве фигуре, 112
§7. Специјалне теореме и испранни модуси друге фигуре, 113
§8. Специјалне теореме и исправни модуси треће фигуре, 114
§9. Специјалне теореме и исправни модуси четврте фигуре, 114
§10. Редукција силогизама, 115
§11. Антилогизам или противречна тријада, 119
§12. Сорит, 122

V. Хипотетички, алтернативни и дисјунктивни силогизми
§1. Xипотетички силогизам, 124
§2. Алтернативни силогизам, 128
§3. Дисјунктивни силогизам, 129
§4. Редукција мешовитих силогизама, 130
§5. Чисти хипотетички и алтернативни силогизми, 131
§6. Дилема, 133

VI. Уопштена или математичка логика
§1. Логика као наука о врстама правилности, 137
§2. Формална својства релација, 139
§3. Логичка својства релација у неким познатим закључцима, 142
§4. Симболи: њихова функција и вредност, 143
§5. Рачун класа, 147
§6. Рачун ставова, 152

VII. Природа логичког или математичког система
§1. Функција аксиома, 155
§2. Чиста математика - једна илустрација, 159
§3. Структурна идентичност или изоморфизам, 162
§4. Еквиваленција скупова аксиома, 166
§5. Независносг и непротивречност аксиома, 168
§6. Математичка индукција, 172
§7. Шта значи генерализација у математици, 173

VIII. Закључивање по вероватноћи
§1. Природа закључивања по вероватноћи, 176
§2. Математика вероватноће илн рачун вероватноће, 182
§3. Интерпретације вероватноће, 189

IX. Неки проблеми логике
§1. Парадокс закључивања, 198
§2. Да ли је силогизам petitio рrincipii?, 201
§3. Закони мишљења, 206
§4. Заснованост логичких принципа у природи ствари, 210

ДРУГИ ДЕО-ПРИМЕЊЕНА ЛОГИКА И НАУЧНИ МЕТОД
Х. Логика и метод науке, 213

Xl. Хипотезе и научни метод
§1. Прилика за истраживање и његова функција, 218
§2, Формулисање релевантних хипотеза, 221
§3. Дедуктивно развијање хипотеза, 223
§4. Формални услови за хипотезе, 227
§5. Чињенице, хипотезе и круцијални експерименти, 235
§6. Улога аналогије у формирању хипотеза, 241

XII. Класификација и дефиниција
§1. Смисао класификације, 243
§2. Сврха и природа дефиниције, 244
§3. Предикабилије, 253
§4. Правила дефинисања, 257
§5. Деоба и класификација, 260

XIII. Методи експерименталог истраживања
§1. Типови инваријантних релација, 263
§2. Експериментални методи уопште, 267
§3. Метод слагања, 268
§4. Метод разлике, 273
§5. Комбиновaни метод слагања и разлике, 276
§6. Метод заједничке промене, 278
§7. Метод остатака, 281
§8. Сажето излагање о вредности експериментaлних метода, 282
§9. Учење о униформности природе, 284
§10. Мноштвеност узрока, 286

XlV. Вероватноћа и индукција
§1. Шта је индуктивно расуђивање?, 289
§2. Улога подесних узорака у индукцији, 294
§3. Механизам узимања узорака, 300
§4. Расуђивање по аналогији, 301

XV. Мерење
§1. Сврха мерења, 304
§2. Природа бројања, 305
§3. Мерење интензивних квалитета, 308
§4. Мерење екстензивних квалитета, 310
§5. Формални услови мерења, 312
§6. Нумерички закони и изведено мерење, 313

ХVI. Статистички методи
§1 Потреба за статиcтичким методима, 316
§2. Статистичке средње вредности, 317
§3. Мере дисперзије, 324
§4. Мере корелације, 326
§5. Опасности и грешке у примени статиcтике, 329

XVll. Закључивaње по вероватноћи у историји и сродним истраживањима
§1. Да ли се у историји примењује научни метод?, 336
§2. Аутентичност историјских података, 339
§3. Утврђивање значења историјских података, 342
§4. Одређивање доказне вредности историјског сведочанства, 346
§5. Систематске теорије или објашњења у историји, 352
§6. Компаративни метод, 356
§7. Процењивање сведочанства на суду, 358

XVIII. Логика и критичко процењивање
§1. Да ли су вредновања изван логике, 362
§2. Морални судови у историји, 363
§3. Логика критичких cyдoвa о уметности, 366
§4. Логика моралних и практичних судова, 372
§5. Логика фикција, 377

ХIХ. Грешке
§l. Логичке грешке, 385
§2. Софистичка оповргавања, 389
§3. Злоупотреба научног метода, 391

XX. 3акључак
§l. Шта је научни метод, 400
§2. Ограничености и вредност научног метода, 408

Додатaк - Примери егзактног доказивања
§ 1. Шта се једним егзактним доказом утврђује?, 412
§2. Неки погрешни докази, 418

Вежбе, 422
Белешка о преводиоцу и предговарачим, 466
Избор литературе на српском језику, 468