Рударство на поднебљу Србије – од античког времена до XX века
Појава рударства и геологије везана је за настојања човека да природу потчини својим потребама, да користи ресурсе које му природа пружа, да произведе оруђа за рад и обезбеди егзистенцију. Пређен је дуг пут од првобитног површинског прикупљања минерала и једног од највећих човекових открића у историји, које се догодило пре осам хиљада година, да комад стене у ватри прелази у метал. Рударство и геологија неодвојиво постоје готово колико и људски род, чинили су и чине ослонац привредног, културног, научног, техничко-технолошког и општег друштвеног развоја. Развијали су се или стагнирали, доносили благостања или страдања, утицали на ток историје. Археологија указује на то да су корени рударства, геологије и металургије у праисторији на подручју Србије. То потврђују бројна археолошка налазишта, својеврсни репрезентативни споменици културе – Криво поље код Рамаће, Рујник код Ниша, Рудна глава код Мајданпека, Мали Штурац (Прлови) на Руднику, Беловоде у близини Петровца на Млави, Плочник недалеко од Прокупља, Стојник на Космају итд.
Стара мудрост да је историја сведок времена, светлост истине и учитељица живота ((testis temporum, lux veritatis etmagistra vitae) на примеру историје рударства и геологије потврђује своју стинитост и учи нас да са нама не почиње развој, нити од нас историја, да смо само карика у процесу који траје. Зато је за разумевање и вредновање достигнућа савременог рударства и геологије неопходно сагледати магистралну линију развоја рударства и геологије и успоставити везу између прошлости и садашњости.
