Japanski vrtovi

„Japanska bašta nije cvetna bašta, niti je sačinjena u cilju gajenja bilja. U devet od deset slučajeva, neke u sebi nemaju ničega zelenog, i, iako prelepe, sastoje se gotovo samo od kamenja, stenja i peska. Po pravilu, japanska bašta je pejzažna bašta, pa opet, njeno postojanje ne zavisi od veličine prostora. Ona se može prostirati na jednom ili više jutara zemlje, ali može biti smeštena i na 1 m2. U ekstremnim slučajevima, japanska bašta može biti i mnogo manja pošto se određene vrste japanske bašte mogu smestiti na toliko mali prostor da se mogu staviti na tokonomu. Takva bašta, u posudi ne većoj od činije za povrće, naziva se koniva ili toko-niva…
Druga stvar koju je izuzetno važno zapamtiti, u cilju shvatanja lepote japanske bašte, jeste ta da je neophodno razumeti – ili u najmanju ruku naučiti razumeti – lepotu kamenja; i to ne kamenja koje je isklesao čovek, već onog koje je oblikovala priroda. Dok ne budete mogli da osetite, i to ne manje od oduševljenja, da kamenje ima karakter, da ima nijanse (tonus) i vrednost, neće vam se otkriti čitavo umetničko značenje japanske bašte.“
(Lafkadio Hern)

Iz sadržaja:

Ginter Ničke, Japanski osećaj za lepo – poštovanje jedinstvenog u prirodi i savršenog dela čovekovih ruku
Dušan Pajin, Japanski vrtovi
Masahiro Tanaka, Istorija i karakteristike japanskih vrtova
Masahiro Tanaka, Tehnike japanskog baštovanstva
Majkl Pol, Kratka istorija japanskih zen vrtova
Lafkadio Hern, U japanskoj bašti