Из дугог средњовековног трајања старе српске књижевности издвојене су основне појаве и обрађене књижевно-историјски, теоријски и културолошки. На основу изворне грађе и богате литературе разматра се живот старе књижевности у широким оквирима њеног постојања на живописном и немирном простору српских земаља и сталног византијског духовног зрачења. Наслови свих осам глава јасно одређују и њихову садржину: Оквири; Трајање; Језик; Вавилонска кула и схватање језика; Византијско књижевно наслеђе; Античко наслеђе; Између Истока и Запада; Уз један руски средњовековни запис (Поглед на српско-руске књижевне везе у средњем веку). Књига се завршава Имеником личности. Књига је намењена књижевним историчарима, филолозима, историчарима, историчарима уметности, теолозима и љубитељима српског писаног и духовног наслеђа