Ржан: Легенде

Легенде Јасенице

Јасеница припада области централне Шумадије и, како је већ раније од научне јавности уочено, и у географском и у етничком погледу представља особену предеону целину. Према траговима материјалне културе и историјским изворима, тешко јој је одредити праве границе, а по насељености сачињава својеврсну мешавину становништва. Доиста, нигде се у Србији као овде нису стицале све миграционе струје, почев од највеће – динарске па до најмање – тимочко-браничевске.

Отуда се у потрази за преосталим легендама аутор нашао на једном релативно великом простору. Држећи се реке Јасенице и развођа њених притока, које се према Дунаву и Великој Морави спуштају са благих и шумовитих падина Рудника, Венчаца, Букуље и Космаја. Разумљиво, у дугом низу прохујалих векова поменута област била је настањивана становништвом различитих селидбених струја. Становништвом које се услед ратних и економских прилика небројено пута одавде кретало у одсељавања на север, често уз крвав отпор. Јер, „Јасеницу љуту“, како је устанички певач назива, није било лако освојити и покорити.

Све је то морало оставити дубок траг у народном памћењу и укупној духовности, што се усменим преношењем обликује као песма, прича, легенда или само као изрека и досетка, са циљем да забави, поучи или опомене