Lovac u žitu

Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu kome pripada glavni junak. U jednom intervjuu autor je rekao da u knjizi ima mnogo toga autobiografskog, odnosno da je odrastanje Holdena Kolfilda dosta slično njegovom.Čim se pojavio, 1951. godine, roman je odmah dospeo u vrh liste bestselera, a Holden Kolfild postao gotovo mitska ličnost. Vremenom, "Lovac u žitu" je postao sastavni deo lektire u srednjim školama širom sveta, a njegova popularnost i dalje se ne smanjuje - u proteklih pedeset godina, samo u Americi štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od oko deset miliona primeraka. Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi. Iako su mnogi poznati reditelji želeli da otkupe pravo na ekranizaciju, Selindžer nikada nije dopustio da se po romanu snimi film.