Strana: 149
► Ostali detalji

Бирао сам анегдоте у којима је исказана храброст, поштење, војничко достојанство, разборит став према тешкоћама, отпор искушењима, духовитост. Налазимо примјере војничког витештва и поштовања противника; примјену принципа ратног и хуманитар- ног права кад још свијет није знао за Женевске и друге конвенције и повеље… Српски и црногорски ратници држали су се неких својих неписаних али часних ратних правила… Разумије се – све без генерализације, јер сви учесници у догађајима казаним у анегдотама нијесу без мане и страха.

Једна од особина анегдота је елиптичност (сажетост). Такве су најчешће, анегдоте узете из збирки Павићевића и Жугића. Кад сам користио друге изворе, нијесам се досљедно држао принципа сажетости, јер сматрам да осим саме „истргнуте“ анегдоте читалац мора да схвати и контекст, цјелину ситуације или барем неке околности. Налазио сам више варијанти (верзија) исте анегдоте – али је само једна права и тачна. Анегдоте се не могу премјештати јер: „Оно што се у анегдоти прича, могло се десити само ту и тада, нигдје и никада више“ – писао је Видо Латковић. (Нар. књижевност, књ. I, стр. 139; 1957. године.) Ред анегдота је хронолошки – колико се то могло постићи, мада је била могућа и другачија класификација.

Мирко Николић