Срби у Бечу

Беч део српске историјске судбине

Беч је кроз векове био и део српске историјске судбине, јер су се бројна кључна збивања која су је одређивала одлучивала у овом граду, на самом извору државне власти. Посебно су ХVIII и ХIХ столеће означавали праву прекретницу у историји српског народа, који се, у великим масама, после трагичне сеобе 1690. године, појавио на подручју Аустријске монархије, позивајући се, уосталом сасвим оправдано, на своје војничке заслуге у аустро-турском рату и на бројна царска обећања која су Срби добили учествујући у овом сукобу на страни једне хришћанске силе. Принуђен политичким околностима на трајно остајање у аустријској империји, српски народ и његови предводници су морали, и против своје воље, да прихвате и све оне друштвене, економске и културне процесе који су их постепено нагонили на што брже прилагођавање новим условима живота у једној западноевропској, модерној држави. Био је то процес који је од Срба захтевао и активирање нове, огромне духовне енергије, савлађивање и превазилажење једне, најчешће нежељене стварности. Неизбежно је било суочавање са новим противницима, као што је био прозелитизам борбене Католичке цркве и замке унијаћења, затим са коренитим изменама начина трговања и стварањем сопствених градских средишта попут ониху Угарској, силаском у царске луке, пре свега оне у Трсту.

Жеља писца ове књиге, без обзира на све њене недостатке и промашаје, је да подстакне нове генерације наших истраживача да се упусте у смелије и успешније научне подвиге. Не избегавајући своју личну одговорност писац још једном упозорава читаоце да је, коликогод је то било могуће, желео да на једном месту сабере главна збивања у којима су за Србе из Беча зрачили свестрани подстицаји снажно утичући на политички, научни и уметнички развој српског народа. У два века, од Велике сеобе 1690. године до пропасти Аустроугарске монархије 1918, траје код Срба процес усвајања тековина западноевропске културе коју примају посредством Аустрије. Сва ова сложена питања, свакако, захтевају потпунија истраживања у разним областима друштвеног живота. Основни задатак ове књиге био је да допринесе њиховом сагледавању; ако је он макар и делимично остварен, биће то и највећа награда за уложени труд.

Feci quod potui, faciant meliora potentes.