Српска државност 19. века

Пред вама је Српска државност 19. века – свеобухватно, поступно, детаљно

Развитак србијанске и црногорске државности пратимо паралелно, уз прекиде усклађене са хронолошком поделом. Посебну обраду и место добиле су радње и идеје о заједничким државотворним акцијама. Државотворни развој двеју грана српског рода изложен је оделито, али не и планови за национално ослобођење и изградњу заједничке државе Срба. У засебан одељак издвојени су односи Србије и Црне Горе, као и њихово држање према ослободилачким покретима неослобођеног дела српског народа.

У засебну целину сврстали смо одељак о српској државности у Хабзбуршкој монархији и у Турском царству, док смо међусобне везе са Србијом и Црном Гором приказали у одељцима о овим српским државама. У Јужној Угарској (Војводина) и у Босанском пашалуку (Босна и Херцеговина) српска државотворна идеја није била довољно јака да би и на овим просторима створила српске државе. Стога су носиоци идеје српског уједињења остали Србија и Црна Гора, чије ривалство је више штетило него доприносило њеном остварењу.

У овој књизи предност су имале државотворне идеје и процеси, државне институције, док су друштво и његови проблеми остали у позадини и наглашени само онда када је било неопходно да се боље схвати настанак држава, њихове функције и њихове улоге у повести Српства.

Држали смо се следећег начела у погледу постојања државе: „Једна заједница је државна ако лица која тој заједници припадају живе на извесној територији под независном и ефективном владом“. Ова класична дефиниција државе подразумева три елемента – земљу, становништво и власт. Колики је минимум сваког од наведених елемената неопходан ради стицања статуса државе у науци није одређено. Прва два елемента обрађена су селективно, онако и онолико колико је било неопходно да се прикажу последњи елемент и облици његовог испољавања.