Autor: Vasilij Zenjkovski
Strana: 210
► Ostali detalji

МАРАН АТХА!

Ова књижица ј е постала из реда повремених чланака.
Чланци су додуше обрађивали дубок, незавршен, дакле неисцрпен процес, али, рађени без јаке концентрације јединственог расправљања, они су писани без сваке претензије да питање дефинитивно одреде или реше. Ипак, узети у целини, и, што је главно, читани у време које јесте, ти чланци ударају право у цетар интереса, потресају, и извлаче читаоца на ону важну чистину човечјег достојанства, где човек сам себи поставља најтеже питање части: или, или ...

Зашто смо горе исписали речи: "у време које јесте"? Зато што је данас или никад време да се, без сваког оптpчавања око такозваног светог, и такозваног демонског, и такозваног мистичног у Русији, једноставно и спонтано осети руски човек и његова тенденција. - Како? Тако, што данас једна велика, велика маса разноразних, иначе обичних и свакидашњих људи, одређено и тачно осећа, да ће цело ово наше велико и славно и заслужио време просто однети ђаво. Баш као што руска мисао већ одавно осећа да ће целу цивилизацију европског Запада - политику, економију, и морал - просто однети ђаво.

Странац студент у великом енглеском граду писао је своме оцу: "седим овде, у својој соби или огромној вароши, и нигде никог не познајем до једнога Бога". Ми сви, данас, слично студенту, нити имамо чему да се веселимо, нити чиме да се одушевљавамо, нити коме да се поверимо, нити смо ико, нити смо ичији, него очекујемо долазак оног шго је савршено, и знамо да ће пред савршеним морати проћи и пропасти све оно што је делимично. Руска мисао, загледана у једно, већ одавно тако чека. Запад је међутим растао, и успео се на пирамиду еволуције и револуције; а онда му је дошла декаденца. Руска основна мисао, мисао о
Богу, нема декаденце. Та мисао обухвата нас данас све. Из те мисли, оком и душом, обухватамо и ми све.

Легло је толико и толико милиона мртвих, склопила се над њима земља, а на земљиној површини нема ништа. Ништа. Велико време и велике генерације не могу да роде, не могу да избаце ниједног великог политичара, ни економиста, ни филантропа, ни калуђера, ни новинара, ни учитеља, ни идиота. Уметност се замрсила, наука се гуши. Трчкаjу неки људи, криче, возикају се у неким интернационалним колицима одавде онамо, оданде овамо, праве неке ситуације, пењу се по неким бригама и клизе опет доле, благосиљају неке савезе и шибају неке народе - али, нико, па ни сами комедијанти, не верују у драму, смеју се и писцу и режији. То јест, засада се још смеју, али испод тога смеја ћути озбиљна и тешка руска мисао: све је ђаво однео, купите дроњке и отпатке, јер иде време да дође оно што је савршено! ... Парламенти, владе, митинзи, конференције, конгреси, демонстрације, револуције, ко је то и шта је то пред оним што је савршено?! Досада су управљачи имали бар једну половину човечанства од добре воље да верује и да се диви, имали су жене и децу. Свршено је и с тим. И жене и деца виде лyткама у трбух и звечкама у шупљину! Версаљски мир, уговори Тријанонски и Рапалски, комунизам, неокатолицизам, релативитети, репарације и реорганизације, чудотворне жлезде, езотерика, авиони без мотора, антихрист, трокатнице, новинарски трустови, милијарде, суфражетке, скаути, cкaкaвци, шибери - све ће то ђаво однети, и однеће уз то још и неколико уоквирених и позлаћених прошлих векова. Јер, све је то било лепо и красно, и раскошна једна поворка у којој су важност имали и рангови, и костими, и кесе, и имена, али је све то делимично, и мора пропасти кад дође време савршеном. Све оно што нам је улазило у душу у детаљу, мора нам ући у душу са једноставним великим својим идентитетом. Онако као што мајка улази у душу дeтињу, као шго Бог улази у душу руску.

Без талента, без достојанства, без религије, не можемо се надати пустињаку са таблицом: покајте се; не можемо очекивати ни судбину малог белог миша, који, бачен у акваријум као храна змији, човечански разумно и трагично дрхће, пред аждајом. Не. И за кајање се мора имати достојанства! И ожаљено може бити само достојанство! "Има небеских тела, и има земаљских тела, и друга је слава оних првих, а друга ових других" - забележио је апостол Павле. Наше ће дакле време, просто, без сјаја и без катастрофе, однети ђаво.

Окрећемо се по белом свету, и узалуд, узалуд авај, тражимо оног човека пред којим ћемо до земље погнуги главу. Нема човека! И нема ниједног града у коме се може становати! Свако је од нас у својој ћелији сам, и не познаје никог до једнога Бога!

"Маран атха" ("Господ ће доћи") - поздрављали се стари Сирци у време првог хришћанства. "Маран атха!" поздравља руска мисао културу Западне Европе.

Исидора Секулић


САДРЖАЈ

Исудора Секулућ
МАРАН АТХА!, 5

УВОД, 9

Глава прва
ИСТОРИЈСКИ УВОД. ПРВА ЧЕТВРТИНА ХIX ВЕКА, 14

Глава друга
Н. В. ГОГОЉ, 35

Глава трећа
СЛОВЕНОФИЛИ, 49

Глава четврта
А. И. ХЕРЦЕН, 70

Глава пета
ПОСЛЕ КРИМСКОГ РАТА. И. С. АКСАКОВ,
Н. Ј. ДАНИЛЕВСКИ, 85

Глава шеста
КОНСТАНТИН ЛЕОНТЈЕВ. ЕВРАЗИЈЦИ, 104

Глава седма
Н. Н. СТРАХОВ, Л. Н. ТОЛСТОЈ, Н. К. МИХАЈЛОВСКИ, 120

Глава осма
В. В. РОЗАНОВ, В. Ф. ЕРН, 142

Глава девета
Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ, ВЛ. СОЛОВЈОВ, Н. А. БЕРЂАЈЕВ, 154

ЗАКЉУЧАК, 192

Видосава Голубовић
РУСКИ МИСЛИОЦИ И ЕВРОПА, 197