Проповеди на јеванђеља

Дубина поимања човека је оно што оца Андреја одваја од осталих беседника и његову реч чини сољу зачињеном. Није лако смирити се пред дубином пада. Није лако ни живети у свету у којем се тај пад човеков непрестано појављује. А човек је слика, икона Божија, змагљена и затамљена грехом и тек повремено пројављује своју боголикост. Бог је љубав и они који га љубе кроз њега гледају све створено. И с љубављу гледају ту икону Божију - човека и верују у васпостављање његове првобитне красоте и поред присутне таме. Уздишући за тим непатвореним, првозданим ликом човека, богољубци се осмељују на један страшан акт: подобно Христу Господу који је из неописиве љубави према човеку сишао из Наднебесних висина у људску природу, они одлзае међу пале људе у којима треба да пробуде свест о призвању, о томе шта је човек, о томе од чега су отпали. Да разгрћу пепео који већ прети да угаси жар, жар-живот, бесцен благо непоновљиве личности која прети да се сруши у невиђбожни ад очајања. Да, сваки је лик људски - Божије чедо а ови су сатрудници Божији, помоћници Његови у спасавању палих. Ако погледате равноапостолно деловање свештеника, монахиња и сестара милосрђа Јелисаветиног манастира у Минску, њихово непрестано пребивање по болницама, психијатријским клиникама, домовима за напуштену и дефектну децу постаје вам јасна кликтава радост са лица о.Андреја када говори: "Ми идемо тамо где Христа чекају". То дело је постоље његових беседа. Он прича у пуноћи познања онога што је видео а не онога о чему је слушао. Он зна да је палом и растрзаном човеку овога века потребна изнад свега утеха. И он га теши, теши свог "брата створеног по образу Божијем", показујући му огледало у којем се види красота његовог првосазданог лика и показује му путеве којим се тај лик поново успоставља. Попут мудрог Свелекара-Христа, он се не гнуша рана које треба очистити и опрати - па има ли веће радости него кад из таме заблиста људски осмех, сав прожет радошћу познања да му је опроштено!

Дело чини реч о.Андреја тако снажном. Његова реч је позив нашем раслабљеном поколењу да схвати да се кроз то дјело, и само кроз њега, усавршава вера. Да се тако упознаје Бог. Да се тако препознаје Бог у ближњему, као што рече свештеномученик Павле Флоренски - да се кроз душу ближњега Бог може доткнути руком.

Слушајући беседе о.Андреја и поред свег његовог осећања за модерног човека и проблеме цивилизације савременог доба, ми се враћамо духом у време ранохришћанских заједница оваплоћених у Јелисаветином Минском манастиру у којима је древни поздрав при сусрету био откривање реалности: "Христос је међу нама"!

архимандрит Лука, игуман дајбабски
Садржај

ПРЕДГОВОР, 5

О СУДУ, 8
ЧАША СТУДЕНЕ ВОДЕ, 14
ПРИЧА О ВЕРИ, 21
КО ДРЖИ ЗАПОВЕСТИ МОЈЕ ТАЈ МЕ ЉУБИ, 26
БУДИТЕ КАО ДЕЦА, 32
ПРИЧА О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 37
ОСТАВИ СВЕ И ПОЂИ ЗА МНОМ, 43
И ПСИ ИСПОД ТРПЕЗЕ ЈЕДУ ОД МРВА ДЈЕТИЊИХ, 49
ПРИЧА О ПИРУ, 53
О ИСКУШЕЊИМА, 60
У ЛАЂИ, 66
ВИНОГРАД И ВИНОГРАДАР, 71
ЗА МНОМ ИДИ, 76
ЦАРУ ЦАРЕВО, 81
О ГРОБУ, 86
МИР ВАМ, 91
НЕ СУДИТЕ, 96
ПРИЧА О ЗРНУ, 100
О ПРИЧЕШЋУ, 106
ВРАТА ОВЦАМА, 111
ВАСКРСЕЊЕ, 116
БОЖИЋ, 122
ПРЕОБРАЖЕЊЕ, 126
КО ЈЕ БЕЗ ГРЕХА,
БАЊА ВИТЕЗДА, 136
ГЕТСИМАНСКА МОЛИТВА, 141
ПРИЧА О НОВОМ ВИНУ И НОВИМ МЈЕХОВИМА, 147
ПРИЧА О ЗАЛУТАЛОЈ ОВЦИ, 153
ЗАИСТА, ЗАИСТА ВАМ КАЖЕМ, 158
О ВЕРНОМ СЛУГИ, 163
У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ, 169
ПРОРОК БЕЗ ЧАСТИ, 173
ВАСКРСАВАЊЕ УМРЛОГ, 179
СУД ОД АЛАВАСТРА, 183
О ФАРИСЕЈСТВУ, 188
ХЛЕБ ЖИВОТА, 193
ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТАВА, 201