Рад српског војног санитета
Све чиме се Србија са oкo четири милиона становника могла супротставити Царевини од 52.500.000 становника, било је 11 пешадијских дивизија (6 првог и 5 другог позива), једна коњичка дивизија и 60 батаљона трећег позива, још неопорављених од скоро 100.000 погинулих или онеспособљених, привремено или трајно, првокласних бораца из недавно завршених балканских ратова и епидемије колере, те ни једна није била пуног бројног стања.
Војсци је недостајало свега, од одеће и обуће за други и трећи позив, преко санитетских потреба, око 100.000 пупака, муниције и другог војног материјала. Што се тиче војног санитета, малена Србија и да је имала материјалних могућности и воље, није могла да за 100 година устаничких дана изгради санитет и његову инфраструктуру који би одговарао величини њене војске у мобилномо стању.
Тако и зато се десило да је у пуном мобилисаном стању уочи рата 1914. године војни санитет чинило тек 409 лекарта, међу којима само 89 активних официра, док је било 214 војних обвезника без чина (странаца, жена лекара, апотекара и њихових помоћника, студената медицине, ветеринара…)