Пут у рај

назив је који под једно окриље ставља три драмска текста, јединствена, али и међусобно упоредива. Пут за Парамарибо укрцаће нас у воз чија нас пруга води до њих – Двоје у Едену, а путовање се завршава тек кад сви скупа погледамо Апокалиптичну комедију.

Својим фантазмагоричним сликама, Томислав Османли вешто руши танки вео који одваја овај свет од оностраног, па су самим тим прошлост, садашњост и будућност само идејне форме времена које је стало, јер ни човек, на свом развојном путу није направио значајан искорак. Као својеврсно упозорење, Исус ће поново сићи, али хоћемо ли га препознати? Какав трансгенерацијски јаз је потребно прескочити да бисмо нашли оно идеално место? А можда уопште није до места?