Псалтир

Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, светила целом свету, земаљски анђели и небески људи, који су у почетку прихватили предање од Светог Духа да живе у самоћи и од Њега просвећени благодаћу Божијом, уселише Христа у своје прекрасне душе, ради љиховог чистог живота, и победише ђавола, иако су многи од љега кушањем узнемиравани, али су му одолели, па сада сијају светлије од злата и бељи су од снега, и златним нематеријалним крилима мислено уперени узлетеше на небо, као орлови који лете у небеским висинама, оставили су нам правило љиховог певаља преданог им од Бога, и умилне молитве којима су умилостивили Бога. Они су их певали часовима и између часова, саставили изабране псалме и тропаре са молитвама, и назвали их Часослов, други су певали само Псалтир, други подвижници после сваке катизме ставили Трисвето са поклонима и покајним тропарима и са молитвама певаху Псалтир.


ПРЕДГОВОР
Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршују у Христу.

Свети Оци источне и западне цркве, веома су ценили Псалтир, и заповедили да се исти чита и јавно и приватно. Овако пише св. Василије Велики:

"Псалмu су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли; они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост... Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш".
Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека, који читајући Псалме не осети да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања, трзаји, мучења и надања. Нити има друге књиге у свету, која је својом искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству.

Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослужење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском Типику св. Саве у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божји дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину 19. века учила су деца у посетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.

Као што је познато, Први превод Псалтира на црквео-словенски језик извршила су света браћа Кирил и Методије, не са јеврејског, него са Септуагинте, што је и боље. Српски превод Ђуре Даничића, мада сјајан по богатству и облицима језика, учињен је са европских превода, те има грешака, које би у неком другом издању требало исправити. Но наш циљ засад није био да исправљамо стари, нити чинимо нови превод, но да уједначимо нумерисање Псалама са словенским текстом, и да српски Псалтир поделимо на катизме ради користи новоначалних по манастирима као и богомољног народа, да би с разумеваљем могли пратити читање црквеног Псалтира. Уз то смо још хтели да, по први пут до сада, штампамо српски Псалтир у једном укусном и достојном издању, како то и приличи овој светој књизи.

Сви трудбеници око "СВЕЧАНИКА" сматраће себе довољно награђеним, ако овај Псалтир први пут у оваквом облику и руху - донесе српским читаоцима ону духовну светлост, моралну јачину и небесну утеху, коју ово богонадахнуто дело од памтивека доноси народима по васцелом свету.
Њујорк 1955 г.
Епископ Николај