Прећутана културна историја Срба: на трагу скривеног и забрањеног наслеђа

Читаоци о непознатим насловима најчешће суде на основу садржаја. У случају књиге Прећутана културна историја Срба могло би се упитати: „Зашто овакав наслов, када су у књизи огледи о српским културним делатницима 20. века?“

Аутор недвосмислено даје одговор. За претходних 100 година Срби су променили неколико идентитетских матрица, што се завршило националном катастрофом. Скокови у југословенство, затим у комунизам, па у социјализам Слободана Милошевића, и коначно, у идеологију неолиберализма до те мере су нас поделили да је данас изузетно тешко постићи консензус по било ком битном питању.

Маргинализован и по страни од ових странпутица, у српској култури 20. века постојао је и један ток који је Милош Црњански назвао „српско становиште“. Сваком српском интелектуалцу или уметнику на првом месту требало би да буде залагање за српске интересе, а тек онда за, често погрешне, идеолошке концепте.

Када се ово узме у обзир, садржај и наслов Димитријевићеве књиге постају разумљиви и оправдани. Ниједан интелектуалац, уметник, јавни радник о коме су написани есеји у овој књизи није са овог пута одступао, без обзира којег је политичког опредељења био.

Од Милана Ракића и Јована Дучића, преко Драгише Недовића и Обрена Пјевовића, па све до Жарка Видовића, Предрага Драгића Кијука и Марка С. Марковића може се уочити континуитет борбе за очување српског идентитета. Ова борба би, по Арнолду Тојнбију, била одговор српске културе на изазове времена.