Похвала филозофији и други огледи

Човек који је сведок властитих истраживања, то значи сопственог унутрашњег нереда, не може се осећати наследником тако успешних људи чија имена видим на овим зидовима. Штавише, ако је филозоф, то јест ако зна да ништа не зна, како би могао поверовати да је позван да заузме место на овој катедри, и како би могао то чак и да пожели? Одговор на то питање је веома једноставан: Цоллèге де Франце је од самог свог настанка прихватио обавезу да онима који посећују предавања преноси, не стечене истине, већ идеју слободног истраживања. Прошле зиме управа је одлучила да задржи филозофску катедру због тога што је филозофско не-знање круна његовог истраживачког духа. Кад неки филозоф, драге колеге, настоји да придобије вашу наклоност, и сами знате да је разлог томе његова жеља да води потпунији филозофски живот, а када му дате ваше гласове чините то да бисте га подупрли у том напору.


САДРЖАЈ
ПОХВАЛА ФИЛОЗОФИЈИ, 5
Белешка I, 55
Белешка II, 56
Белешка III, 57

О ФЕНОМЕНОЛОГИЈИ ЈЕЗИКА, 59
I. Хусерл и проблем језика, 59
II. Феномен језика, 62
1. Језик и говор, 62
2. Квази-телесност означитеља, 65
3. Однос означитеља и означеног. Таложење, 67
III. Последице које се дотичу феноменолошке филозофије, 72

ФИЛОЗОФ И СОЦИОЛОГИЈА, 81
ОД МОСА ДО ЛЕВИ-СТРОСА, 106
СВУДА И НИГДЕ, 126
I. Филозофија и оно »споља«, 126
II. Исток и филозофија, 138
III. Хришћанство и Филозофија, 149
IV. Велики рационализам, 161
V. Откриће субјективности, 169
VI. Егзистенција и дијалектика, 173

ФИЛОЗОФ И ЊЕГОВА СЕНКА, 182
БЕРГСОН КОЈИ САМ СЕБЕ СТВАРА, 219
АЈНШТАЈН И КРИЗА УМА, 236
ЧИТАЊЕ МОНТЕЊА, 246
БЕЛЕШКА О МАКИЈАВЕЛИЈУ, 267