Структура и тоталитет

Двадесетих година, у то послератно време које обилује толиким револуцијама у уметности, у науци или у политици, у то време када је било завршено са рововима и клањима, и када се свако осећао, како је то Г. Аполинер писао, "уморан од тог старог света", Р. Јакобсон и Н. Трубецкој су обзнанили, за оне који су хтели да сазнају нешто о новим временима у науци, нову организацију знања. Штавише, они су тврдили да то ново знање има локално порекло: "руску науку". Ова књига посвећена је испитивању њихових тврђења.


САДРЖАЈ
Увод, 5
Новина и промена мишљења о пореклу структуралистичког покрета, 6
Три научна лика, 10
«Сугестије са Истока», 13
О традицијама, 17
Комплементарност, 19

Први део: СТАЊЕМЕСТА Прва глава
Питање граница, 25
Границе у времену: Да ли се мења парадигма у лингвисти ци?, 25
Границе у простору
Руска наука и европска наука, идентичност или различитост?, 29
Границе између науке и идеологије
Предмет упоредне епистемологије, 40
Елиса са двоструким смером кретања, 41

Друга глава
Евроазијски покрет, 45
Институционална и политичка историја покрета, 49
Доктрина, општи приказ, 55
Непостојеће границе, замишљење границе, 84


Други део: ЗАТВАРАЊЕ Трећа глава
Простор као чињеница, 111
Метафора уљане мрље, 134

Четврта глава
Континуитет и дисконтинуитет, 159
Затварање, 161
Grunsprache, 163
Немогуће затварање, 173
Синтеза или поглед уназад?, 192
Теорија преклапања, 192
Где почињу и где се завршавају ствари?, 198

Пета глава
Еволуционизам или дифузионизам?, 200
Маризам, 202
Приближавање наизглед супротстављених теорија, 206
Филозофске категорије, 209
Загонетка сличности, 234

Трећи део: ПРИРОДА Шеста глава
О афинитетима, 243
О два вида сличности, 246
Незгодна двосмисленост: стечене или урођене сличности у лингвистици, 260

Седма глава
Биолошки модел, 274
Телеологија или узрочност, 275
Номогенеза или случајност?, 279
Узајамна приближавања или разилажења?, 289
Органска метафора, 297

Осма глава
Место развоја: неодређен предмет?, 301
Метода "повезивања", 313
Ред и склад, 327
Периодични систем, 353

Четврти део: НАУКА Девета глава
Персонологија и синтеза наука, 359
Синтетичка наука, 359
Аналитичка и синтетичка наука, 366
Персонологија (Персонологuя), 383

Десета глава
Холизам. Шта је то целина?, 394
С друге стране огледала, 394
Позитивизам и холизам, 396
Питање натурализма, 403
Дат предмет / створен предмет, 424
Структура или тоталитет, 427

Закључак, 435
Додатак, 445
Начела лингвистичке географије, њихова примена и њихов однос према етнографској географији на словенском простору, 445