Зналац

Смотреност је озбиљна а озбиљност штовање заслужује. Од два краја најбоља је нарав величајна. Који вазда шегу тера заозбиљно се не узима, а мног то свагда чин: то предношћу оштроумља назива склон јој је, јер нема чудовишности без кума. Ништа отужније од сталнога шегачења. Дође час када се ваља шалити, у осталим приликама треба озбиљан бити. Само име довитљиви упозорава како се шалити ваља. Треба време за све разликовати, а најпређе људе. Шегу с другим терати значи нижим га сматрати, ил понајвише једнаким, јер тако се уважавања лишава и штовање му се ускраћује.