Драгиша Живковић припремио је књигу изабраних песама Алексе Шантића са интенцијом да се сагледа какво значење његова поезија има данас: “Говорити и писати о Шантићу и о његовом Мостару данас, после свега што су народи Југославије учинили једни другима у овом рату, врло је тешко и болно. Остаје нам, дакле да о Шантићу можемо говорити као о песнику љубавних и елегичних стихова, који и даље налазе сазвучје са меланхоличним душама напаћеног света, као и о песнику родољубивих, описних и медитативних песама. О таквом Шантићу вреди и данас говорити.”
Књига је обогаћена и есејима Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Богдановића, Јована Дучића и Миодрага Павловића о песништву Алексе Шантића.