Pedro Paramo i Dolina u plamenu

Poštujući poslednju želju svoje majke, Huan Presijado dolazi u izmišljeni meksički grad, zabit Komalu, da bi pronašao svog oca, Pedra Parama, koga nikad nije upoznao. Međutim, Huan zatiče grad duhova, u kojem glasovi preminulih odjekuju u svetu živih, ostavljajući čitaoca da u toj snolikoj atmosferi pronađe put iz začarane pustinjske doline na granici dva sveta. To mesto nad kojim kruže gavranovi, izniklo „na samoj zemaljskoj žeravici, skoro u čeljusti pakla”, postaće nezaobilazan literarni toponim svetske književnosti, uzdignut do dimenzija mita.

Rulfov stvaralački opus nije obiman, uz roman Pedro Paramo, napisao je samo još zbirku priča Dolina u plamenu, koja je takođe deo ove knjige, novelu Zlatni petao (El gallo de oro), a u piščevoj zaostavštini ostali su fragmenti još dva nedovršena dela: Koridiljeri (La cordillera) i Osumasin (Ozumacín). Ipak, uticaj koji je izvršio na pisce latinoameričkog buma, a i šire, nemerljiv je. O tome najbolje svedoči činjenica da je Markes ovog autora upoređivao sa Kafkom, navodeći da je Pedro Paramo „jedan od najlepših romana na kastiljanskom jeziku”, Suzan Sontag ga je smatrala jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti XX veka, a nobelovac Oktavio Pas piše kako Rulfo daje „sliku našeg vlastitog pejzaža”, a njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta.