Шарл Сењобос

Општи план Историје Русије држи се колико год је могућно хронолошкога реда, што је природно за сваку историју. Кажем колико год је могућно, јер мада је целина подељена на хронолошке периоде, ипак је било потребно да се у сваком од ових периода опишу одвојено и узастопно групе разнородних појава: полити­чких, социјалних, економских и духовних. Границе између периода узете су из унутрашње политике; она пружа оквир најмање произвољан, јер се једино дејство државних власти пружа кроз све области народнога живота, а утолико пре у једној земљи где је влада, имајући пред очима само један једини циљ, увек зависила од воље једне једине личности, и где су пресудни догађаји били промене на престолу.

Правилна сразмера одржана је између узастопних периода као год и међу разнородном грађом. Нико се неће изненадити што излагање догађаја постаје све обимније уколико се приближује нашем добу. Оправдано је што се брзо прелази преко свих поче­тних векова закључно са крајем XВ века; јер они не само да су мало проучени због недостатка докумената, него су скоро без догађаја због недостатка људи. Та земља, где насељавање тек беше отпочело, имала је тада веома разређено становништво у коме се није још могао да испољи скоро никакав јавни живот. Исти случај био је и у свима европским колонијама у првим временима колонизације. Исто је тако оправдано дати много више места XИX веку, добу када је руски народ, поставши најмногобројнији народ читаве Европе и много већи од свих осталих, почео да живи снажним животом који је до ситница познат из огромне гомиле најверодостојнијих докумената. Читалац се неће пожалити, надам се, што види како се увећава обим излагања када се дође до последње револуције из које је непосредно потекао садањи режим у Русији, утолико пре што је писац те повести, као сведок и значајан суделовач, тада био на најбољем положају одакле је могао да посматра ту кризу и да упозна њене најтајније опруге.

Павле Миљуков - Шарл Сењобос - Луј Езенман - Историја Русије