Pad američke moći

U svojoj knjizi Američki rizik (2003) Serđo Romano tvrdi da su Sjedinjene Američke Države u novoj fazi međunarodne politike, započetoj napadom od 11. septembra, kao jedina supersila na svetu, postupale arogantno. Između ostalog i zbog toga što je Evropa bila odsutna ili beznačajna.

Nešto više od deset godina kasnije, u jednom kontekstu trajne fibrilacije, zaoštrene produženom ekonomskom krizom nastalom 2007/2008, osnovno pitanje je neizmenjeno: šta Evropa namerava sa samom sobom?

Ako opadanje SAD kao svetske imperije izgleda očigledno, nije onda jasan način na koji će Amerikanci umeti da prođu kroz ovu fazu svoje istorije. Imperijalno stanje i status su "droga" od kojih dezintoksikacija nije laka. Parabola američkog opadanja biće manje riskantna što je više budu pratili razumni izbori Kine, Rusije, Brazila, Irana i ostalih zemalja. Međutim, najveću odgovornost će snositi Evropska unija koja ne može da sledi SAD u onome što je ostalo od njene imperijalne politike, i bilo bi joj korisnije ukoliko bi što pre postala jedna multipolarna stvarnost, neka vrsta kontinentalne Švajcarske.

Što se tiče Amerikanaca koji još uvek veruju u imperijalnu vokaciju svoje zemlje, podeljena Evropa najbolji je njihov saveznik. A evropsko jedinstvo će se ostvariti samo uprkos Americi, da bi zagarantovalo Evropi ulogu u jednom svetu u kojem se američkim opadanjem stvorio prostor koji bi bio popunjen vanevropskim silama.

"Nedobijeni ratovi, kao oni u Avganistanu i Iraku, su za jednu imperijalnu silu izgubljeni ratovi. Kriza američke imperije počela je u Kabulu i u Bagdadu, ali postaje još primetnija kada najstariji i najodaniji saveznici SAD pokazuju znake neugodnosti i počnu da prave političke izbore koji kao izvesno predviđaju opadanje američke moći."

Ova knjiga govori o poslednjim fazama uspona i prvim fazama opadanja SAD, do naših dana.