Ostrvo nestalog drveća

„Ova tragična priča ublažena trajnom ljubavlju i fantastičnim završetkom sveukupni je trijumf književnosti Elif Šafak.“– Shelf Awareness Čudesna priča o pripadnosti i identitetu, ljubavi i traumi, prirodi i obnavljanju

Kipar 1974. Dvoje mladih sa suprotnih strana podeljene zemlje sastaju se u taverni u gradu koji oboje nazivaju domom. Taverna je jedino mesto gde Grk Kostas, hrišćanin, i Turkinja Defne, muslimanka, mogu krišom da se sastaju. Sa pocrnelih greda vise venci belog luka, papričica i začinskog bilja. U njoj se nalaze najbolja hrana, muzika i vino u gradu. Ali ta taverna je još po nečemu posebna: u njoj čovek, makar i na nakratko, može da zaboravi na spoljašnji svet i njegove neizmerne patnje.

Usred taverne raste smokva kroz otvor na krovu. To drvo je svedok radosnih sastanaka dvoje mladih. Tu je i kad izbije rat, i glavni grad bude spaljen i razrušen, kad se mladi rastanu, a vlasnici taverne nestanu.

Decenijama kasnije u severnom Londonu šesnaestogodišnja Ada Kazancakis, koja nikada nije posetila ostrvo na kom su joj roditelji rođeni, želi da pronađe svoje mesto u svetu i očajnički traga za odgovorima pokušavajući da razotkrije godinama skrivane tajne. Jedina veza sa zemljom njenih predaka jeste smokva koja raste u dvorištu njihove kuće.

„Roman razotkriva koliko priče naših predaka nesvesno oblikuju naše živote i koliko je važno da razumemo naše nasleđe.“– Washington Post

„Divan srceparajući roman o mračnim tajnama građanskih ratova i zlu ekstremizma.“

– Margaret Atvud

„Izuzetna promišljanja o najvažnijim životnim pitanjima: o identitetu, istoriji i smislu.“

– Time

Prevodilac: Dijana Radinović