Општа црквена историја књига 2 са црквеностатистичким додатком

Протојереј Јевсевије Поповић (1838-1922) је био професор историје Цркве на Богословском факултету у Черновицама (од 1875. до пензионисања 1908). Већину својих радова објавио је на румунском и немачком језику.


<фонт сизе=+1>Увод у црквену историју
<б>1. Појам о црквеној историји.
Да би установили појам о црквеној историји, морамо прво фиксирати појам о цркви. Нод црквом у <и>ширем богословском смислу има се разумети самим Богом основана заједница људи ради успостављања, одржавања и унапређења везе човечанства с Богом. Ту заједницу основао је Бог у први мах још у почетку историје човечанства, давно ире Христа, а онај ју је само усавршио, и само тако т.ј. као <и>савршену поново основао. Будући да се нрема томе време пре Христа назива старим заветом, старим савезом, време после Њега новим заветом, новим савезом, то се и црква у <и>ширем богословском смислу дели на цркву старог завета, старог савеза и на цркву новог завета, новог савеза или на претхришћанску и на хришћанску цркву. Црква у <и>ужем богословском смислу је хришћанска црква т.ј. заједница, коју је <и>Христос својим довршним радом поново оснонао ради успостављања, одржавања и унапређивања везе између Бога и људи. Будући да се таква заједница назива и религијозном заједницом, то се црква у <и>ужем богословском смислу може и кратко дефинирати као Христом основана религијозна заједница. Црквена историја <и>сама по себи је развитак цркве у току времена. А црквена историја као <и>наука је научно истраживање, сазнавање и излагање развитка цркве у току времена. Ми ћемо се бавити црквеном историјом као науком и посебно као научним <и>излагањем.