Odabrana dela - Bora Stanković

Opis

Odabrana dela – autor Bora Stanković

Iz predgovora knjige Odabrana dela Bore Stankovića, napisao Jovan Dučić

Književno stvaralaštvo Bore Stankovića vezano je za Vranje, iako je tamo retko odlazio. Svoju najpoznatiju dramu „Koštana“ objavljuje 1902. godine, gde prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što izaziva velike kritike. Rano je ostao bez roditelja, pa je brigu o njegovom vaspitanju preuzela Baba Zlata, spretna usmena pripovedačica, koja je imala veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo, pričajući mu razne priče o starim vremenima i rodnom gradu.

Iako je u delima nastavljač realizma i religionizma i tematika mu je socijalna, prvi put se pojavljuju i crte naturalizma, preovlađuju psihološke perspektive, pa se može reći da je začetnik moderne srpske proze. Srpska realistička proza se okreće od spoljašnjeg ka unutrašnjem, od objektivnog ka subjektivnog. Okrenutost starom vremenu i orjentalnom, starobalkanskom životu prati duboka odbojnost prema modernom društvu i odbacivanje građanskog društva. Slabo je poznavao književne teorije i pravce, niti je mario za književnu kritiku:

„Ja sam čovek koji se ne zanima teorijama i intelektualnim konstrukcijama. Inteligencija ne stvara umetnička dela, ona može da razume ili da uglača ono što osećaji stvore.”

Njegova averzija prema poetičkim normama, pa i prema klasici može se shvatiti kao reakcija jednog autentičnog pisca koji je, ne oslanjajući se na književne uzore i tehnike, spontano pronalazio svoj sopstveni stil.

Stankovićev svet, iako vremenski i prostorno udaljen, nije idiličan, harmoničan i konfliktan. Sukobi nastaju ne samo između starog i novog, između starih i novih bogataša, rađaju se u duhu starog društva, iz vlastitih opozita. Stankovićev cilj je čovek, pojedinac i njegova sudbina, psihički lomovi i potresi.

Svi junaci su zatvoreni sami u sebe. Sve je okrenuto unutra, u porodične krugove. Život teče u sobama i dvorištima ograđenim visokim zidovima. Tvrdi kolektivni propisi i društveni moral ograničavaju i slobodu govora. Ponirao je u prošlost i tamo pronalazio nesrećne ljude, pomešane sudbine, večite bolesnika i patnike. Otkriva svet poniženih i uvređenih. Čitava zbirka „Božji ljudi“, sastavljena od kratkih pripovedaka i crtica, posvećena je onima koji su odbačeni od društva, prosjacima i poremećenim, od kojih svako živi u svom nestvarnom svetu. Tragične ženske sudbine tog sveta zauzimaju posebno mesto u opusu. Patrijarhalna sredina svojim predrasudama gazi život žene; ona je osuđena na neshvaćenje. Zbog toga posebnu pažnju pisac daje analizi patnje i osećanja žene. „Uvela ruža“, „Koštana“, „Nečista krv“, „Pokojnikova žena“ itd. jasni su pokazatelji nesrećnih sudbina žena tog vremena. Sudbina Stankovićevih junaka odigrava se u trouglu sila:

1. novac

2. eros

3. moral

Samo moral deluje neprikriveno, na površini društvenog života, vidljiv u svim odnosima, u svim socijalnim grupama, dok se novac i eros nalaze u pozadini, tako da se stvara privid da je moral jedini uređivač ponašanja i da je njemu podređeno sve ono što se dešava u sferi prva dva. Patrijarhalni moral nije kod njega, kao kod drugih realista, shvaćen kao idealan, nego uvek samo kao moral date sredine koji se nameće kao idealan. Strogi zahtevi tog morala ne dolaze u sukob s logikom novca – Stanković, naprotiv, prikazuje da se u moralu uvek skriva neki materijalni interes – nego se sukobljava sa onim što je najbolje u čoveku, s erosom. Moral društva suprotstavlja se erotskom naponu pojedinca, nameće mu svoja ograničenja i zabrane. Na tom sukobu počinje drama gotovo svih Stankovićevih junaka.

„Svet Stankovićevog zavičaja već se počeo gubiti u vremenu koje je nastupalo oslobođenjem Vranja od Turaka, znači vrlo malo ranije nego što se ovaj pisac bio rodio. Takav svet se bio gubio lagano već i za života samog Bore Stankovića, i na njegove oči. Čak je i svoju knjigu koju je napisao još kao beogradski student nazvao zbog toga „Stari dani“, kao da je reč o ljudima i ženama koji su živeli mnogo ranije. Za Stankovića ovo je značilo kraj jedne vekovne idile njegovog grada; poznat je njegov uzdah zbog promena u Vranju: „Pusto tursko!“

Smak ovog starog vremena Stanković je osećao kao smak sveta. Samo u takvom bolu on je mogao da tako duboko zahvati u duhovnu istoriju našeg balkanskog ljudstva, njegovih plemenitih strasti i zagonetnih slučajeva srca. Stanković je u svom delu dao sliku svoje sredine, ali je ipak, i pre svega, davao sliku čovekove duše.“

Jovan Dučić

Iz sadržaja knjige Odabrana dela Bore Stankovića:

ROMANI

NEČISTA KRV

GAZDA MLADEN

PEVCI

PRIPOVETKE

GUGUTKA

NUŠKA

RISTA KRIJUMČAR

STEVAN ČUKLJA

STARI VASILIJE

BABA STANA

TETKA ZLATA

NJEGOVA BELKA

IZ STAROG JEVANĐELJA

PRVA SUZA

UVELA RUŽA

ĐURĐEVDAN

U NOĆI

STANOJA

STARI DANI

U VINOGRADIMA

NUŠKA

NAŠ BOŽIĆ

STARI DANI

ONI

POKOJNIKOVA ŽENA

BOŽJI LJUDI

I ZADUŠNICA

II MANASIJE

III LJUBA I NAZA

IV TAJA

V MITKA

VI BEKČE

VII

VIII BILJARICA

IX PARAPUTA

X JOVAN

XI MENKO

XII COPA

XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“

XIV Č’A MIHAJLO

XV MASE

XVI MARKO

XVII

XVIII LUDI STEVAN

XIX DEDA VESA

XX

XXI

DRAME

TAŠANA

JOVČA

KOŠTANA

POD OKUPACIJOM

POKUŠAJ AUTOBIOGRAFIJE

USPOMENE

USPOMENE

BELEŠKE

BEOGRADSKE ŠETNJE

KALEMEGDAN

MALI KALEMEGDAN

BRAT ILIJA

MOJ NOVI IZDAVAČ I PRODAVAC KNJIGA

„STARI“

„KOD ŽIČE“

***

PRED KASAPNICOM

HADŽIJSKA VEČERA

PRODAJA BONBONA

KAFEDžISKA POSLA

NOVE CRKVE

OBRNUTI POJMOVI

„JUNAK IZ LIKE“

NOVO NASELJE

BOGOJAVLJENSKA NOGA

RASTUREN SVINJSKI ORTAKLUK

SA VELIKE PIJACE

„ŠUMATOVAC“

BRAT-JANjINO PRASE

OTMENA OGOVARANjA NA ŽUREVIMA

ZABUŠANTI

IZ BEOGRADA

ZABUŠANT

POLITIČARI

DIPLOMAT

TRGOVAC

KOREKTORI

PREČANIN

SURDULICA

SURDULICA

TOMA P. ĐURĐEVIĆ

ARITON MILJKOVIĆ

PISMA