Похвала Димитрију Панфилову и његовим Панфилијадама
У природи је ствари да умни и духом обдарени људи највише уживају у манифестацијама духа које, плене ум и машту и подстичу нас да у мудрости и духовности тражимо не само накнаду за осиромашену свакидашњицу битисања или просторе у којим се дефинитивно и свакодневно проверавају и формирају морални и друштвени регулативи, него и онај чисто уметнички ужитак који је чисти дар Божји и чија се благодет не може ничим другим људским заменити.
Сада нас је Димитрије Панфилов обрадовао једном новом и друкчијом збирком: антологијом најлепших мудрих, лепих и духовитих изрека и афоризама скупљаних годинама са свих могућих језика и из, такорећи, свих културних баштина света. Тако смо добили светску ризницу људске памети, лепоте и хумора у којој достојно а понеки пут и репрезентативно место заузимају и наши афористичари, укључујући ту и самог аутора, који није само марљиви скупљач него и креативни прегалац.
Нико не може тачно да обележи тренутак кад се први пут јавила потреба људска да се забележи и преда свом потомству сажета и проверена синтеза заједничког искуства. У сваком случају, она сасвим сигурно датира пре појаве сваке писмености: у такозваним усменим цивилизацијама, сваки духовни прозвод а нарочито онај који има пословични и гномски карактер (ако му одузмемо магијску функцију ето нечег што подсећа на наш савремени афоризам!) представљао је и незаобилазно средство васпитања. Народне изреке које се ближе нашем афоризму вековима су служиле да развијају смисао и потребу за сажетим, сликовитим, лепим изражавањем; развијале су смисао за хумор и пошалицу, упућивале чланове заједнице шта ваља, а шта не ваља чинити.
(…)
Ова антологија мудрих, духовитих и дубоко промишљених изрека коју је саставио Димитрије Панфилов води и о томе рачуна, али је њена сврха готово подједнако расподељена на две функције: да ускрати непријатно искуство користећи туђе; да се мало поигра са свим и свачим и тако нам олакша и растерети свакодневицом преоптерећени сензибилитет.
(…)
Можда ова књига највише дугује његовој читалачкој страсти. Дубоко верујем да ће овај избор, ако допадне у руке неуредних или нередовних читача, распламсати праву читалачку страст, а у рукама истренираних читача распламсаће такмичарско надметање у проширивању лепоте речи без које људски дух заиста не може.
Зоран Глушчевић
