Калуђер и хајдук

Стојан Новаковић је још 1865. године добио идеју да напише приповетку о последњим данима самосталности под владавином деспота Ђурђа Бранковића. Дело је објавио 1913. године пошто је осетио да долази смутно време, а тадашњим генерацијама потреба за духовном поуком. С намером да ослика период када се слобода мора бранити, на како нас српска историја учи, два могућа начина, кроз веру или оружје.

Док се властела разапиње коме се приволети Истоку или Западу два млада, надасве задојена херојством и српством јунака, Којадин Гвозеденовић и Драгош Плетикосић бирају сопствени пут. Једини исправни пут за спас народа и православља, први кроз монашко а други кроз хајдучко рухо.

Главно место одигравање ове трагичне судбине двеју породица смештено је у Топлици тј. Белој Цркви (Куршумлија). Иако роман прати значајне историјске личности попут царице Маре, Мурата

ИИ,

Мехмеда

ИИ,

Сибињанин Јанка, Петра Капистрана у средишту приче су две породице. Угледна и имућна породица Гвозеденовића чији

патер фамилиас

зарад имања мења веру, док син одлучује да брани народ из манастира и јуначна породица Плетикосића чији изданак мачем брани част народа, прво са свог прада, а потом из шуме до последњег даха.

Стојан Новаковић - Калуђер и хајдук