Запамћења

Подухватио сам се да напишем Запамћења да бих показао у каквим материјалним, друштвеним, политичким, културним и идеолошким условима сам стасавао као дете, ђак и студент. Без жеље да замарам читаоце неким општим подацима, трудио сам се да саопштим само оне који су за мене били значајни и карактеристични, који су вредни помена и памћења. На такав начин описао сам и свој војнички живот на Превлаци крај Херцег Новог, и у Лукавици покрај Сарајева. Посебну пажњу поклонио сам свом професорском послу на Филозофском факултету у Београду и изградњи научне каријере, научноистраживачком раду, темама и проблемима које сам изучавао и различитим рецепцијама на које су моји радови наилазили у јавности, научним круговима и код политичара.

Знатни делови књиге посвећени су мом избору у САНУ и мојој активности у тој установи, посебно мојој вишегодишњој критици руководства САНУ, с чијом политиком се нисам саглашавао зато што је наносила штету не само угледу САНУ већ и интересима народа којем припада.

Задатак свега овога, што сам написао у Запамћењима, више је да одслика време у којем сам живео и радио, него људе с којима сам пријатељевао или оне с којима сам се спорио. Помињање личности у Запамћењима нисам ни могао ни хтео да избегнем, зато што су оне оличење времена, што без њих ни време не би било такво какво је било. Запамћења сам написао с уверењем да могу да буду мањи прилог вишедеценијској историји нашег друштва, наше политике, нашег националног, научног, културног и моралног битисања и широко распрострањеног посртања.

Василије Ђ. Крестић