Фотомонографија на 8 језика
Новосађани, сви одреда једном однекуд пристигли, познати су и по томе што свој град воле више него житељи других градова своје. Тешко је то објаснити.
Лако је рећи: Нови Сад је главни град српске покрајине Војводине, с обележјима средњоевропског града. Његове старе фасаде и модерне булеваре наткриљује Петроварадинска тврђава.
Овде су складно помешани језици и културе, овде се вредно ради и тргује, учи, студира, забавља и богу моли. Гибралтар на Дунаву, како кажу. Али како објаснити посебну атмосферу овог града? И „оно“ што дошљаке веже и зароби и заувек их начини Новосађанима? И док једни мисле да пулс и живот граду дају привреда и државне институције, тргови и пијаце где се чује шест-седам језика, Сајам или трговина, други их налазе уз Дунав, на Штранду, у Спенсу и кафеима, смеху омладине и шарму Новосађанки. Неки ће, опет, његов дух потражити међу уметницима, у позориштима, музејима и галеријама, школама и факултетима. А неко ће се радосно похвалити да су овде рођени или живели знаменити српски научници, уметници, политичари, да је овде основано прво стално позориште у Срба, да овде станује Матица српска и да је зато Нови Сад већ одавно назван Српском Атином.
Нови Сад – можда последњи наш разредни и породични град.
Уместо трагања за неухватљивим унутрашњим бићем Новог Сада, одабрали смо визуелне импулсе града који јесу и остају импулси љубави. И оданости.