У свима нама дубински обитава Свети Сава као духовни отац нације. Од њега почиње свети родослов наш у Духу Светом. Од њега је постало јасно целоме „Србијанству“ да нема нормалности без православности, да нема правога племства без духовног јемства. А наш јемац је Светац: монах Сава из Хиландара.
Зато када читамо овај роман, ми ослушкујемо глас пробуђене савести: овај Свети Сава је оваплоћени позив на небо упућен од Бога свакоме Србину (а ја волим теолошки да кажем „Србијану“). Прави племић, прави аристократа духа и тела личи на светитеља Саву, који је између свих Срба достигао највећу славу да буде Христова лепота у србинском телу и уму. Читајући ово, прочитамо себе: ко смо, откуда смо и куда идемо...
Ауторово приповедање је као златотисак, за очи питко као старо манастирско вино припремано само за Причест. Посебно се радујемо да смо у брату Милану Милетићу добили првога нововековног биографа Саве Немањића.
Данило Крстић епископ будимски