Мој дека је био трешња

Када је имао четири године, Тонино је имао њих четворо: баку и деку у граду, и баку и деку на селу. Они из града звали су се Луиђи и Антонијета и сасвим су личили на све људе из града. Они са села су се звали Отавијано и Теодолинда и нису личили ни на кога, чак ни на своје комшије... Кроз причу о осећајном и паметном дечаку Тонину сазнајемо много о лепоти тренутака проведених са бакама и декама, о томе колико је важно чувати успомене, о природи и повезаности човека с њом. За ову књигу су чланови једног дечјег жирија рекли да „није као друге - то је посебна књига...”