Моје посмртне пустоловине

Julija Voznesenska - Moje posmrtne pustolovine 0 Књига коју држите у рукама, „Моје посмртне пустоловине“ – покушај је да се читаоцу огласи блага вест о томе да нисмо створени за смрт. О томе да у нашем животу има смисла и да сви људи који су икада живели на нашој земљи нису нетрагом нестали. О томе да ни ми „нећемо смрћу умрети“, зато што за човека смрт није уништење већ прелазак у други живот, живот после смрти. Постоји много начина и поступака за обраћање људској души, за њено позивање на сагледавање своје даље судбине. Али одувек је по снази деловања међу првима била лепа књижевност. Књига може да има огроман утицај на мисли и осећања, јунаци омиљених књига задуго се утискују у срца. Управо зато су многи писци одабирали уметничку реч да изразе своје мисли, заодевали у уметничке ликове сопствено искуство које могу да саопште читаоцима. Књига „Моје посмртне пустоловине“ покушава да нас заокупи размишљањима о краткоћи људског памћења и оскудности наших сазнања о тајнама душе. По жанру и стилу по свој прилици је најближа изванредним, ваљаним хришћанским књигама К. С. Луиса „Велики раскид“, „Писма Смутљивца“, или књигама нашег савременика писца Николаја Блохина „Дубина-пишталина“, „Бакина стакла“. Жанр тих књига може се означити као „хришћанска епска фантастика“, али само условно, пошто све о чему се у њима приповеда – није измишљотина, већ символична прича о духовној стварности. Чудеса и необични догађаји који се дешавају главној јунакињи књиге саткани су од стварних епизода из живота списатељице „Мојих посмртних пустоловина“ и њених ближњих. Јулија Вознесенска прибегава уметничким ликовима, метафорама, поређењима, покушавајући да пренесе осећања душе која сусреће Бога. Судбина јунакиње књиге Ане – није замршена измишљотина писца, већ покушај да се у облику фантастичне поучне приче исприповеда читаоцу о нашем посмртном животу, о коме сазнања чувају светоотачко искуство и Предање Православне Цркве. „Моје посмртне пустоловине“ позивају сваког од нас да се замисли о важности и циљу земаљског живота, да увиди одговорност за сваку помисао и поступак, да оцени наш живот – искрено и у светлу заповести Господњих. Олга Голосова