Мајке хришћанке

Предговор

Мно­го је то­га што Бог утки­ва у људ­ско би­ће, из че­га чо­вјек на­ста­је, чи­ме ра­сте, чи­ме се хра­ни, јед­ном ри­јеч­ју – што га чи­ни чо­вје­ком. Не­сум­њи­во, мај­ка и ма­те­рин­ство у све­му то­ме пред­ста­вља оно што је нај­бит­ни­је у људ­ском жи­во­ту. Чо­вјек је иза­тки­ван у утро­би мај­ке. Ма­те­ри­но мли­је­ко је пр­ва ње­го­ва хра­на, она га хра­ни сво­јом љу­ба­вљу и сво­јом то­пли­ном. И тје­ле­сно и ду­хов­но она му је нај­бли­ски­је и нај­срод­ни­је би­ће до кра­ја жи­во­та, пре­та­чу­ћи свој жи­вот у жи­вот сво­га дје­те­та. Све­ти­ња ма­те­рин­ства је осве­шта­на бо­го­ма­те­рин­ством, Ро­ђе­њем Хри­сто­вим. Ро­див­ши Ди­је­те мла­до Пред­вјеч­ног Бо­га, Пре­све­та Бо­го­мај­ка је ма­те­рин­ство пре­о­бра­зи­ла у тај­ну нај­срод­ни­ју и нај­бли­ски­ју не са­мо чо­вје­ку не­го и са­мом Бо­гу. Ро­ђе­њем Хри­сто­вим ма­те­рин­ска утро­ба је по­ста­ла и оста­ла ра­ди­о­ни­ца не са­мо про­ла­зног жи­во­та, не­го и да­ро­дав­ка вјеч­но­га жи­во­та. За­то је пје­сник с пра­вом на­звао ср­це сва­ке мај­ке – ср­цем Бо­го­мај­ке.

У овој књи­зи „Мај­ке Хри­шћан­ке“ опи­са­но је крат­ко жи­ти­је не­ких од та­квих мај­ки, мај­ки ко­је су ро­ди­ле не са­мо не­ке од зна­ме­ни­тих на­уч­ни­ка и по­зна­тих љу­ди на­шег вре­ме­на, не­го мај­ки ко­је су из­ње­дри­ле све­те Бо­жи­је љу­де. Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки, Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, Све­ти Ни­ко­лај Жич­ки, као и мно­ги дру­ги све­ти Бо­жи­ји љу­ди кроз исто­ри­ју, без ика­кве сум­ње по­ста­ли су оно што су по­ста­ли бла­го­да­ре­ћи пр­вјен­стве­но сво­јим мај­ка­ма. Њи­хов ути­цај на сво­је си­но­ве по мно­го че­му је скри­вен. Под­сје­ћа на сми­ре­ну утка­ност Бо­го­мај­ке у жи­вот Хри­ста Го­спо­да. Као и она, та­ко су и ове Бо­жи­је ду­ше из­го­ва­ра­ле и ри­јеч­ју и дје­лом ри­јеч Бо­го­ро­ди­це Ар­хан­ге­лу Га­ври­лу „Ево слу­шки­ње Го­спод­ње, не­ка ми бу­де по тво­јој во­љи“.

За­то су ови за­пи­си ђа­ко­ни­це Оли­ве­ре Ба­ла­бан о „Мај­ка­ма Хри­шћан­ка­ма“ дра­го­цје­ни. Сва­ка од њих мо­же да бу­де узор са­вре­ме­ним мај­ка­ма. При то­ме, до­бро је што се они по­ја­вљу­ју за пра­зник Ро­жде­ства Хри­сто­вог у сла­ву и част Пре­све­те Дје­ве и од ње ро­ђе­ног Бо­го­мла­ден­ца Хри­ста Бо­га на­ше­га.
Ар­хи­е­пи­скоп це­тињ­ски
Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски
+Ам­фи­ло­хи­је