Луча микрокозма

Луча микрокозма, велики космогонијски религијско-филозофски спев, настао у пролеће 1845, представља Његошево поетско размишљање о човековој егзистенцији, његовом божанском пореклу и моралној кривици. Песникова душа се уздиже у космичке сфере да открије тајну нашег бивствовања на овој „блатној земљи”, где јој се обзнањује да је живот привремена казна, само кратко искупљивање кривице због учествовања у Сатаниној побуни против Бога, после чега се враћамо на небо, јер одатле и потичемо.