Људско тијело аскеза и спорт

ВЕРА И СПОРТ

Упркос извесној духовној обнови у српском народу која траје већ 15 година, приметно је да у приличном делу нашег народа и даље влада онај вирус који је тврдио да је религија опијум за народ (посебно младе) и кочница за ус-пешан живот у овоме свету. Зато увек изнова треба понови-ти ону мисао да је православље нормално - нормалан жи-вот, рад и успех нису у супротности већ, напротив, могу бити сасвим у складу са православном вером. И не само то, могу из њеног надахнућа и система вредности управо произилазити. Такође, треба нагласити да верујући човек данас посебно треба да буде остварен у својој професији и породици, како 6и наш православни став пратила социјал-на потврђеност. Најзад, треба гласно истаћи да имамо су чим изаћи пред Европу као историјски значајан чинилац у творењу њеног идентитета.

Ако данас тражимо Србе који су симбол равнотеже ове три ствари: живота по вери, социјалне остварености и светских домета, онда су то наши спортисти, који својим примером сведоче ову равнотежу. Они су савремени срп-ски хероји и представљају собом снажну реафирмацију српског имена у Европи и Свету. У сенци спортских успе-ха често остају њихови људски квалитети: многи међу њи-ма су велики добротвори наше Цркве и народа, дубоко верујући људи и чувари завичајног сећања.

У наше време, када је српска омладина изгубила сваки идеал и када се олако одаје најразличитијим искушењима, у личностима наших спортиста млади људи могу да про-нађу неопходни прави узор, а у спорту прави избор за сво-је слободно време. Хришћанство, за разлику од неких ис-точњачких учења, никада није негирало значај тела, али, са друге стране, за разлику од западњачког култа телесног, увек је давало предност духу. Управо је поента у овој рав-нотежи између духа и тела у човековој личности.
Често се заборавља колики труд, жртве и одрицања су врхунски спортисти уложили у свој професионални ус-пех. Има нешто подвижничко у томе, што говори да нити један животни успех није могућ без подвига. Важно је са-мо телу не дати култни статус и не посветити му све своје снаге и интересовања. Јер тело је трошно, и за шта смо се онда везали а шта занемарили?

Одувек је у хришћанству, а посебно данас, била пре-судна победа над телом, која не значи и занемаривање тела. Важно је само поставити ствари на право место. Афирмација духовних принципа живота не значи само устанак против „телесне цивилизације", већ и освајање ви-шег смисла живота.

О том односу духа и тела, вежбаљу духовном и телес-ном, као и преко потребној животној равнотежи којом нас учи хришћанска наука, говори ова књига - у прави час. Јер у свим лутаљима наше омладине поставља још је-дан вредан путоказ који води управо до тог изгубљеног смисла живота.

Бошко Обрадовић,
Српски сабор Двери


Садржај
Предговор, 7Предговор писца, 9
Људско тијелоЉудско тијело по древној јелинској философији. 13
Хришћански однос према тијелу, 16
Учење неколицине Отаца о тијелу, 21

АскезаДефиниција аскезе, 43
Човјек прије и послије пада, 44
Суштина православне аскезе, 48
Резултати православне аскезе, 55
Простор православне аскезе, 56

Вјежбање тијела и спортСпортске игре кроз вријеме, 61
Хришћанин као такмичар (атлета, спортиста), у души и у тијелу, 72
Практично учешће Цркве у спортовима, 87
Поруке вјежбања и спортских такмичења, 94

Поговор, 101