Аутор: Архиепископ Аверкије Таушев
Страна: 712
► Остали детаљи

Предговор
Ово дело, коме смо дали назив "Приручник за изучавање Светог Писма Новог Завета" и које је састоји из две целине: 1) "Четворојеванђеља" и 2) "Апостола", не претендује на оригиналност. Оно представља само збирку података извучених из читавог низа научних радова и уџбеника за Свето Писмо Новог Завета, издатих у Русији пре револуције, који су служили како за самообразовање, тако и за обучаваље у нашим духовно-школским установама. У овом свом облику, наш "Приручник" представља сажето изложен курс Светог Писма Новог Завета, онако како смо га предавали током три године (1951-1953) у Свето-Тројицкој духовној семинарији (богословији), коју је 1948. године отворио високопреосвећени архиепископ Виталије у Свето-Тројицком манастиру близу места Џорданвил, у држави Њујорк.

Приликом састављаља овог приручника, коришћени су следећи радови и уџбеници:
1. Епископ Михаил, "Тумачеље Јеванђеља" у три књиге;
2. Епископ Михаил, "Тумачење Апостола: Дела апостолска и Caборне посланице";
3. Епископ Теофан, "Јеванђелска историја о Богу Сину";
4, Епископ Теофан, "Тумачење посланица светог апостола Павла";
5. М. Барсов, "Зборник чланака о егзегетском и морално-поучном читању Четворојеванђеља" у два тома;
6. М. Барсов, "Зборник чланака о егзегетском и морално-поучном читању Дела светих апостола";
7. М. Барсов, "Зборник чланака о егзегетском и морално-поучном читању Откривења";
8. Протојереј Павел Матвејевски, "Јеванђелска историја о Богу Логосу, Сину Божијем, Господу нашем Исусу Христу, Који се ваплотио и очовечио ради нашег спасеља";
9. Б. И. Гладков, "Тумачење Јеванђеља";
10. Свештеник Т. Буткевич, "Живот Господа нашег Исуса Христа. Оглед историјско-критичког излагања .Јеванђелске Историје";
11. Ф. Ф. Фарар, "Живот Исуса Христа", у преводу А. П. Лопухина;
12. С. В. Кохомски, "Објашљеље најважнијих места Четворојепанђеља";
13. Протојереј М. Херасков, "Егзегетски преглед свештених књига Новог Завета";
14. А. В. Иванов, "Приручник за изучаваље свештених књига Новог Завета";
15. Протојереј Н. Александров, "Уџбеник за изучавање Светог писма Новог Завета";
16. Н. Н. Глубоковски, "Јеванђеља и њихова благовест о Христу Спаситељу и Његовом искупитељском делу";
17. Н. Н. Глубоковски, "Благовест хришћанске слободе у посланици светог апостола Павла Галатима";
18. Епископ Касијан, "Христос и прво хришћанско поколење".

Само по себи је јасно да су широко коришћена била и сва тумачења светих отаца, нарочито светог Јована Златоуста и "Благовесник" блаженог Теофилакта, архиепископа Охридског, а такође и тумачеље Јеванђеља из "Тројицких листића", састављено на основу Светих Oтаца и издато у Русији пре револуције, као и "Светоотачко тумачеље Јеванђеља по Матеју" у три књиге, које је у последњих неколико година у Паризу објавио часопис "Вечно", под уредништвом епископа Методија.

Не тежећи строго научним циљевима, аутор је имао у виду да онима који читају и изучавају Свето Писмо Новог Завета пружи приручник који даје кључ за његово правилно разумевање и тумачење, у сагласности са учењем свете Православне Цркве - приручник који би овде, у иностранству, у крајњој оскудици књига и издања те врсте, могао макар донекле да замени све пређашње руске уџбенике и приручнике, објављене пре револуције. Колико је тај циљ постигнут, није на њему да суди. Аутор моли за снисходљивост према његовом раду, пошто није имао могућности да му се у потпуности посвети, како би то захтевала велика важност предмета, него је над њим радио само повремено. Но, и за ту могућност он благодари Богу, сматрајући да његов труд неће остати бескористан, и моли све који овај "Приручник" буду користили да се помоле за његовог аутора.

Архиепископ Аверкије