ПРЕДГОВОР "Разговори боготражитеља са душом оцем" није обична књига. Њен састављач је није писао да би се њоме прославио. Да је имао ту намеру не би caкрио своје име. О њему поуздано знамо да је само био, како сам себе назива, "пo милости Божијој Хришћанин, по делима велики грешник, а по звању - бескућни боготражитељ". Једини циљ ове Богом и смирењем светих озарене душе био је да својим сведочанством и искуством прослави Име које је изнад сваког имена и у коме је једини спас људима (уп. Дап. 4, 12), тј. Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сам начин писања књиге сведочи да је писац није писао по својој жељи, него по жељи и молби другог, из смирења и послушања, ради духовне користи других. И то његово смирење Бог је заиста стоструко наградио. Прошло је више од сто година од појаве првог издања ове књиге, а она не само што не губи, него све више и више добија на значају. Више од сто година она ходи, као неки радосни весник Божији, од душе до душе, од срца до срца, широм простране Русије, земаљске отаџбине њеног писца, и ван ње, широм Европе, на руском језику али и на другим језицима, и неуморно теши безбројне боготражитеље, гладне и жедне хлеба и воде Живота.
Непознати писац ове књиге припада оном бројном јату руских бескућника боготражитеља, који су ходили од једног краја Русије до другог: од Загорска преподобног Сергија до Саровске пустиње и Валаамског манастира у данашњој Финској; од Оптинске пустиње до Кијевских пештера; од Сибира до Горе Атонске и до светог града Јерусалима. Они су ходили и поклаљали се светим местима, тражећи свете рукаводитеље својим душама и духовне оце, зналце људских срдаца и тајни Божијих. У њиховој нарави и начину живота било је нечег истоветвог са Хришћанима древних времена описаних на следећи начин у једном спису из првих векова хришћанске историје: "Они живе у својим отаџбинама, али као дошљаци; у свему учествују, као грађани, али свако зло трпе као туђини; свака туђа земља им је отаџбина, и свака отаџбина - туђина ... У телу живе, али не живе телесно; по земљи ходе, али живе и бораве на небу" (из Писма Диогнету, I, 5, 8).