Љубав и опраштање представља текстове о различитим искуствима вере и хришћанства у контексту српске културе и традиције. Књига прати однос између цркве и државе и статус данашњег верујућег интелектуалца. Савремени човек препуштен је себи самом, и религији се враћа најчешће путем парарелигијских садржаја, супкултуре, масмедија, политике, спорта, везујући се за ефемерне садржаје, постајући у ствари жртва информација. Колективни и индивидуални идентитети замагљени су данас колико и разумевање основних хришћанских принципа, пре свега љубави, која превасходно треба да буде изражена кроз саможртвеност и самоодрицање, као и опраштање, које укида сваку могућност осветољубивости.