Крсташки рат Независне државе Хрватске, треће допуњено издање

За разлику од својих претходника који су истраживали повест НДХ, Лазићев приступ није био искључиво историјски већ историјско-теолошки, и захваљујући томе успео је боље да сагледа саму суштину те квислиншке државе. Узимајући у обзир и све оно што се дешавало у Римокатоличкој цркви (у Ватикану и на Каптолу) у време НДХ, а не губећи из вида римокатоли­чко црквено право и еклисиологију у целини, Лазић долази до закључка да је та држава заправо клеро-усташка творевина. Анализирајући питање Војног викаријата за хрватску војску, које је до сада било занемаривано од стране историчара, он доказује своју основну тезу да је Римокатоличка црква била признала НДХ и да је на њеном простору вођен крсташки рат.

Ђакон др Милорад М. Лазић (1956–2003) се крајем осамдесетих и почет­ком деведесетих година XX века, у оквиру својих научних истраживања, озбиљно позабавио и једним значајним феноменом из модерне балканске и европ­ске историје, а то је специфично ратно деловање Независне Државе Хрватске. За разлику од својих претходника који су истраживали повест НДХ, Лазићев приступ није био искључиво историјски већ историјско-теолошки, и захваљујући томе успео је боље да сагледа саму суштину те квислиншке државе. Узимајући у обзир и све оно што се дешавало у Римокатоличкој цркви (у Ватикану и на Каптолу) у време НДХ, а не губећи из вида римокатоли­чко црквено право и еклисиологију у целини, Лазић долази до закључка да је та држава заправо клеро-усташка творевина. Анализирајући питање Војног викаријата за хрватску војску, које је до сада било занемаривано од стране историчара, он доказује своју основну тезу да је Римокатоличка црква била признала НДХ и да је на њеном простору вођен крсташки рат.

Резултате истраживања односа Ватикана и НДХ, тј. одговорности и Римокатоличке цркве за усташке злочине који су се догодили на њеној територији, Лазић је публиковао у књизи Крсташки рат Независне Државе Хрватске (Београд: Сфаирос, 1991). Друго издање објављено је тачно двадесет година након првог, и тада су Лазићевој студији придодати и његови новински прилози посвећени истој теми, као и полемика са Живком Кустићем. Пошто је то издање распродато, одлучили смо да књигу поново публикујемо. А непосредни повод за појављивање трећег издање је обележавање осамдесете годишњице оснивања Јасеноваца, највећег концентрационог логора на територији НДХ.



Политичка улога Римокатоличке цркве као једног од инспиратора и учесника у верском и биолошком геноциду над православним српским становништвом марионетске Независне државе Хрватске, већ више од пола века представља једно од централних питања које захтева различите истраживачке приступе и нове одговоре. Многи ће рећи, зар ангажовање ове религиозне институције у клеро-усташкој идеологији и пракси најнеобичније „независне“ државе која је икада постојала на тлу Европе, није очевидна и доказана, како у нашој историографији тако и свим другим сведочанствима њеног историјског деловања? Политичку улогу римокатоличке црквене организације показују и доказују многобројни извори и сведочанства, и то је чињеница коју у свести здраве памети нико никада неће оборити и оспорити…

ђакон Милорад М. Лазић