Коштана/Нечиста крв
(брош повез)

Бора Станковић је за време својих гимназијских дана видео лепу Циганку – Коштану, која је залудела цело Врање. Сва та гледања и збивања пратио је, те је одлучио да о њој и пише, па је тако Коштана објављена 1901. године.

Колико је Коштана залудела Врањанце, сазнајемо од свирача Демирана: „Коштанче, комшика ми беше. Седела је, ево, у ову кућу прекопута, док је не одведоше у Бању. Са њом сам свирао. А она кад запоје и заигра, да ти је четири очи, па да је се не нагледаш. Старац један у нашу малу ће умре, а Коштанче оће да види. Бре, ћути, душа ће ти испадне, казују му, а он оће…” Оно што нам је он рекао, сасвим је било довољно да разумемо због чега је у њој аутор налазио инспирацију и зашто је своје дело насловио управо овако.

Међутим, у Нечистој крви аутор је ликове градио тако што је залазио у њихову психу и у њихова најтананија осећања, желећи да открије људске судбине кроз чулности и занесености младе Софке. Признат као најбољи реалистични роман, открива нам сурову истину о нечистој крви као проблему средине, дегенерацији куће у којој потомци бивају кажњени за раскалашни живот својих предака, о Софки која плаћа због развратног живота својих старијих, о њеној злој судбини, коју су изазвала три мушкарца: њен отац, свекар Марко и муж Томча.

Ипак, кроз своја дела Бора је сачувао стари врањански живот, кога је осећао све више и више како је време пролазило и како га је сам све јаче бранио од заборава.