Аутор: Ернест Хемингвеј
Страна: 72
► Остали детаљи

Старац и море представља роман који је зашао у домен модерне прозе, јер је сачињен тако да делује као унутрашњи монолог којим се износе мисли главног јунака.

Описујући живот остарелог рибара, Хемингвеј приказује све његове унутрашње борбе за повратак свог некадашњег угледа и гласа. Минимизирајући ликове и трајање радње, Хемингвеј свој роман смешта у једно рибарско месташце где људи живе искључиво од улова рибе. Сантјаго дуго нема среће на пучини, те се сваке вечери враћа у свој скромни дом празних руку. Средства која му служе за улов веома су скромна, а његов скромни живот улепшава му дечак Манолино, који га, бринући о њему, снабдева храном и који му свакодневно помаже да исплови на пучину, отварајући тиме у Сантјаговом срцу место пријатеља. Одлучивши да крене што даље, Сантјаго непрестано размишља о егзистенцијалним стварима и вредностима, о себи и свом опредељењу да буде рибар, о мору…

У маленом чамчићу рибар мирно чека рибу, маштајући како ће са собом поносно однети велики плен на обалу села. Убрзо потом, риба је загризла више него икад и повукла Сантјага заједно са њом. Два дана је трајала борба између њих двоје, све до оног момента док она није одлучила да напусти свет мора и да исплива на површину у свој својој величини и лепоти. Тој лепоти рибар није могао да се начуди. Уморан и изнемогао, старац везује за свој чамчић плен и полако креће кући. На свом путу, рибе грабљивице прождиру Сантјагов плен и он на обалу мора доноси само њен костур, којем се мештани села диве више него живом улову.

Овај кратак приказ Хемингвејевог романа Старац и море омогућава нам да видимо како се човек хвата у коштац са непобедивом силом природе и како из те неравноправне борбе излази као морални победник, што је и садржано у речима главног јунака: „Човек није створен за поразе. Човек може бити уништен, али не и побеђен.”