Ko zna šta će od mene biti

Ovakav roman o tinejdžerima još niste pročitali!



Moje ime je Luka. U današnje vreme moje ime je veoma popularno. To mi se baš sviđa. Ne bih voleo da se još i po tome razlikujem od drugih.

Legao sam pred jutro. Već je bio počeo novi dan, a ja sam još uvek bio u prethodnom. Kad sam ustao, naravno sledila je svađa sa Katarinom i Konstantinom o mom zdravlju.

O osećanjima nije popularno pričati. Ali pošto ni ja nisam popularan, mislim da nije problem.

Slušalice su zakon. Ne znam kako bih preživeo bez njih sve ove godine.


Šesnaestogodišnji Luka ne voli fudbal i ne snalazi se najbolje sa vršnjacima. Voli da igra igrice, piše i priča sa dedom. Voleo bi da ima najboljeg druga, devojku, da ga roditelji ne smaraju i da zna šta će od njega biti.



Ko zna, možda ću da budem direktor.

To bi rešilo sve moje probleme.

Neće mi niko govoriti šta treba da radim. Ja ću sam donositi odluke. Ali to znači da ću ja biti odgovoran.

Ipak nisam siguran da je to za mene.


Kroz kratke dnevne zapise o životu glavnog junaka autorka na duhovit i sažet način čitaocima približava život i probleme današnjih mladih. Izuzetna i originalna knjiga o usamljenosti, sazrevanju i drugarstvu.

---

14.06.2024.

Jelena J


На први поглед, док књигу држите у рукама, делује лако штиво. Да, лако штиво у смислу да се брзо прочита, али нимало безначјано. Ауторка је успела да на један врло упечатљив, концизан и суптилно духовит начин продре у свет тинајџера, у оно како они виде и осећају свет, породицу, пријатеље, дешавања око себе и у себи. Невероватно је како је у тако мало речи стала суштина, стао ЦЕО ЖИВОТ тинејџерског доба. Њено перо гледа очима тинејџера, очима родитеља, очима бабе и деде, пријатеља, (не)пријатеља, професора, случајних пролазника... као да је са свима нама била у свакој нашој ситуацији док је писала. И тако бих ја писала и хвалила,хвалила, али узмите прочитајте, нећете се покајати. Ја сам се већ два пута враћала на поновно читање. А онда сам потражила и купила све њене књиге (и прочитала, наравно), осим Игре одрастања, коју нисам нашла у продаји. Мама сам два тинејџера -ево читају и они! Свака част, госпођо Лукић!