КАРАЂОРЂЕВ ЗАКОНИК

Први српски устанак, у току свог десетогодишњег трајања, донео једалекосежне промене у ослобођеној Србији. Поред радикалних поли-тичких, економских, социјалних, етничких и културних, не мале проме-не десиле су се у правном животу устаничке Србије. Пред устаничкимвластима појавио се нов и тежак задатак да прописују правна правилана територији ослобођеној од Османског царства. У складу са устанич-ким приликама и могућностима доношени су прописи различитог ка-рактера и садржине од стране различитих органа. Само два оновременаизвора права су понела назив закона. Први су „пунктови“ проте Матеје,како их је насловио у својим Мемоарима њихов творац, донети с почет-ка устанка 1804. године за Ваљевску нахију. Ових неколико параграфа,у правноисторијској литератури названих Закон проте Матеје, донетоје на скупштини Ваљевске нахије и, по свему судећи, и имали су прав-ну важност само у тој нахији. Други правни извор за који се у правно-историјској литератури одомаћио назив Карађорђев законик, знатно јеобимнији и садржи одредбе кривичног, војно – кривичног, државног ипородичног права.