Најдужи век империје

Најдужи век империје савременог турског историчара Илбера Ортајлија, представника млађе генерације турских историчара, познатог и цењеног и у иностраним научним круговима, односи се на XIX век у Турској и на почетке њених реформи, под називом Танзимат, на свим пољима друштвеног, економског, политичког и културног живота, као и на њено постепено приближавање Европи и њеним облицима организовања државе и друштва. То је и време националног ослобађања балканских народа од турске власти и решавања такозваног Источног питања на Балкану. У Ортајлијевој књизи највише пажње посвећено је процесу модернизације друштва и новим облицима државних институција које су замењивале старе облике органозовања цивилне и војне власти. Време које је захваћено у књизи односи се на цео XIX век, 'најдужи век' у историји Османског царства, али и на прве деценије XX века, када су коначно остварене праве реформе у Турској под вођством Кемала Ататурка и његових присталица. За српске читаоце ова књига је посебно значајна зато што се у њој говори и о времену националног ослобађања српског народа, и то из пера припадника турске научне стране. Вредност књиге увећава и чињеница да је то први превод једног турског историографског дела са турског на српски језик Дело је превела и написала и веома инструктиван предговор Мирјана Маринковић, професор Филозофског факултета у Београду.