Кад мртве душе марширају

Кад мртве душе марширају је књига која се чита у даху, и препознаје у свету око нас. Њене теме и мотиви видљиви су када изађете на улицу, причате телефоном, гледате телевизију или лутате беспућима друштвених мрежа.

Прослављени филмски редитељ пише о мангупима из Давоса, опасностима четврте индустријске револуције по Србију, рату у Украјини и трансхуманизму. Али шта све повезује све те теме?

Луцидна Кустуричина запажања у широком луку обухватају распон од ренесансе до 21. века, али увек са једним јединственим циљем: открити ко то слободном и усправном човеку ради о глави и како похлепа за светских моћника руши све пред собом док не сретне достојног противника. Али ко је он данас?

Из књиге Кад мртве душе марширајуУ свијету који креирају неколико краљевских породица, те Ротшилди, Рокфелери и шачица новобогаташа, диригентску палицу држи Клаус Шваб са својом екипом из Давоса. Код њих нема мјеста за питања о смислу живота, заморно је и непотребно трагати за вјечном тајном човјека и свијета, за њих сигурно љепота неће спасити свијет, за њих љепота и сав појмовни свијет постоји ради профита.
У свијету себичности и похлепе, док мртве душе марширају свуда око нас и стјенице у биоскопским салама се филигрански слажу са компостацијом људи, неминовно је да ишчезавају духовност и умјетност и да са њима нестаје и ауторски филм.

Биоскопска врата су затворена, завесе су навучене, изненађена и помало уплашена мраком, публика се утишала и са надом очекује да филмска слика побједи таму и заигра по платну.

Мрак је, као што знамо, најгушћи пред свитање.