Још светлости
(Есеји о уметности и попкултури)

За разлику од претходних, овај избор не доноси текстове посвећене општијим питањима разматраног односа или уметности као такве, већ је искључиво посвећен појединачним делима или, у мањем броју, ауторским опусима или деловима опуса, а текстови у овој књизи сужени су на теме, дела и ауторе из области популарне музике, филма, ликовне уметности и са по једним текстом о позоришту и стрипу. За овакав избор сам се одлучио колико због приступачнијег обима књиге толико и због ексклузивности овде заступљених аутора и феномена, којима се код нас мало ко бавио, а често се налазе и потпуно ван фокуса наше академске и културне јавности.
Владимир Коларић

Предговор аутораСлично мојим претходним књигама Хришћанство и филм, Хришћанство и уметност и првог сегмента књиге Бити другоме утеха и охрабрење, и ова доноси есеје и приказе посвећене односу хришћанства и уметности, односно посматрању уметности и уметничких дела из перспективе хришћанског духовног и егзистенцијалног искуства, али поред тога она доноси и есеје посвећене уметности и уметничким делима у којима оваква перспектива није експлицитно присутна.

За разлику од претходних, овај избор не доноси текстове посвећене општијим питањима разматраног односа или уметности као такве, већ је искључиво посвећен појединачним делима или, у мањем броју, ауторским опусима или деловима опуса, а текстови у овој књизи сужени су на теме, дела и ауторе из области популарне музике, филма, ликовне уметности и са по једним текстом о позоришту и стрипу. За овакав избор сам се одлучио колико због приступачнијег обима књиге толико и због ексклузивности овде заступљених аутора и феномена, којима се код нас мало ко бавио, а често се налазе и потпуно ван фокуса наше академске и културне јавности. Утолико овакав избор може сматрати донекле алтернативним, па чак и субверзивним или макар полемичним за оно што се сматра главним током наше културе, односно за оне који такве токове желе да дефинишу или чак пропишу. Па можда и за оне који имају одређене и саморазумевајуће ставове о начинима сагледавања односа хришћанства и уметности, укључујући и сагледавање самог хришћанства или могућности и модуса његове инкултурације.

Текстови су разноврсни, али се надам да су занимљиви и подстицајни, како за проучаваоце уметности и културе тако и за уметнике и ширу публику, посебно са обзиром на то су настали не само као резултат извесних знања и аналитичких компетенција, већ пре свега искуства и доживљаја уметности и уметничког дела и примарно су заинтересовани за одређене егзистенцијалне феномене људског постојања и увек жива питања смисла. И наравно и увек – за слободу.

Без обзира што се неки текстови, па можда и већина, у овој књизи могу сматрати приказима, верујем да је појам есеја погоднији, што не значи да се посматраним делима приступило произвољно, већ да су ме пре свега занимале њихове нешто општије импликације од оних за које је обично заинтересована уметничка критика.

Текстови су раније објављивани на сајтовима Теологија.нет, Чудо, Патмос, Компас, Журнал, Нови Стандард, Стелла поларе и на мом блогу Одбрана уметности. Есеј „Даљине живе и светлосне“ писан је за каталог истоимене изложбе слика Илије Маџарова (Центар за културу, Битољ, 2022), „Сликање скривеног“ и „Виђење невидљивог“ за каталоге изложби Препознавање Милана Алексића (Галерија Милорада Бате Михаиловића, Панчево, 2024) и Лицхтгесталт Софије Јечине (Центар за културу, Ковин, 2024), док је „У сусрет пролећу васкрсења“ писан за каталог изложбе Светлост свету – савремена православна уметност (Народни музеј Крушевац и Културни центар Крушевац, 2024), чији сам био кустос.